Srpsko-američki folk horor film “Mudbrick – Kult mrtvih”, u režiji Nikole Petrovića, premijerno će biti prikazan 15. januara u MTS dvorani, a od 16. januara, biće dostupan u bioskopima širom Srbije u distribuciji Delius filma.
Glavne uloge u filmu tumače Filip Brodi i Endrju Hovard, glumci sa bogatim iskustvom u holivudskoj filmskoj industriji.
Reč je o folk horor drami koja se odvija u zabačenom selu Činiglavci, nadomak Pirota, i inspirisana je stvarnim događajima.
Priča prati Pola, koji se nakon očeve smrti vraća u staru porodičnu kuću od blata, gde ga obuzima osećaj jeze i neobjašnjiv strah. Otkrivši veze svoje porodice sa slovenskom mitologijom i paktom sa bogom Velesom, Pol kreće na putovanje kroz mračnu prošlost. Film istražuje složenost porodičnih odnosa, nasleđenih prokletstava i sukoba koji prete da unište sve što je ostalo od porodice.
Reditelj Nikola Petrović za Euronews Srbija kaže da ga je na snimanje ovog filma inspirisala priča koju su mu pričali njegovi deka i baka o čoveku iz njihovog sela koji je ubio brata zbog nasledstva.
“Meni je ta priča uvek bila tužna i strašna i kada sam odrastao i kako sam sam nekako krenuo da imam raskol sa porodicom i bratom, shvatio sam koliko je ta priča za mene još bitnija i koliko želim da od nje napravim nešto s čim mogu svi da se poistovete”, kaže Petrović.
“Leptirica” kao jedna od referenci
Reditelj ističe da je ono što ovo ostvarenje izdvaja u odnosu na ostale horore, to što sadrži elemente slovenske mitologije, koja se kod nas i u svetu nije mnogo obrađivala.
“Kod nas, mislim, folklorni horor ne postoji u toj meri, koliko bih ja želeo ili neki drugi ljubitelji horora. Na primer, postoji ‘Leptirica’, ‘Sveto mesto’ i mi sad pokušavamo da se tu negde ubacimo”, objašnjava filmski autor.
“Leptiricu” je, kaže gledao i kao mali, a i u odraslom dobu, ali ističe da je reč o kultnom filmu na koji se osvrću mnogi filmski stvaraoci.
“Nedavno sam čuo da se reditelj nadolazećeg filma ‘Nosferatu’ (Robert Egers) osvrnuo na ‘Leptiricu’ kada je tražio inspiraciju za svoj film”, kaže Petrović.
Interesantno je da je ovo ostvarenje jedno od retkih iz američko-srpske produkcije, a naš sagovornik kaže da je od početka planirao da bude internacionalno.
“Sve se tu nekako lepo sklopilo. Saradnja sa američkom stranom produkcije je super prošla i oni su prepoznali potencijal ovog scenarija i toga da nešto što je tako autentično dođe i do američke publike”, kaže reditelj.
Autentična priča
Pošto je inspiraciju za film našao u pričama svog dede, bilo mu je važno da se film snimi upravo u njegovom selu – Činiglavcima. To je direktorki fotografije Ani Melentijević predstavljalo poseban izazov.
“Obično možemo da biramo lokacije, ali ovde smo morali da tom mestu da uradimo sve što treba i od sto scena koje smo imali u filmu, sto je moralo da bude tu. Na kraju je to bilo super, jer sve izgleda jako autentično”, objašnjava Melentijević.
“Imali smo premijeru na jednom festivalu u Španiji i Španci nisu toliko dobro reagovali koliko su Amerikanci. Baš ih je negde dirnula ta priča. Da li je i oni negde imaju te porodične probleme koji su možda slični našim? Ja to ne mogu tačno da kažem, ali deluje mi da jeste tako, jer ih je dirnula emocija. Mislim da srž ovog filma zapravo i nije toliko priča, koliko je ta emocija. Mislim da je izraz generacijska trauma pravi koji opisuje ovaj film”, kaže Petrović.
On ističe da ono što njegov film čini strašnim nisu nikakva čudovišta ili zastrašujuće scene, nego atmosfera i osećaj terora, koji gledaoci imaju tokom celog filma.
