Mušmula je rod skrivenosemenica iz familije ruža (Rosaceae), srodan glogu. Obuhvata dve vrste drvenastih biljaka. Plod kasno dozreva i ostaje jestiv čitave zime, čak iako nije ubran sa drveta. Cveta početkom maja, cvetovi su beli i krupni. Plod je sladak i ukusan, ali se ne jede ljuska, već samo sadržina (koja je kašasta). Semenke su krupne.
Mušmula sadrži belančevine, ugljene hidrate, tanin, pektine i organske kiseline (jabučna, vinska, limunska). Izuzetno je bogata vitaminom C i vitaminima iz B grupe. Dobar je izvor kalijuma, kalcijuma, gvožđa i magnezijuma.
U tradicionalnoj medicini, odavno se koristi kao prirodno lekovito sredstvo. U narodnoj medicini se smatra da mušmule poboljšavaju vid, jačaju jetru i bubrege, a dobre su i za krvnu sliku.
Zreli plodovi mušmule imaju laksativno i diuretičko dejstvo. Mušmule smiruju upale želudačne sluznice i blagotvorno deluju i kod drugih želudačnih tegoba, na primer, nadimanja. Bogatstvo pektinskim vlaknima takođe čini da mušmula doprinosi regulaciji nivoa holesterola u krvi. Mušmula se bere u novembru, ali zrela može da stoji još dugo i da se koristi tokom zime. Kad sazri, postaje veoma meka i slatka, slično već pomenutoj japanskoj jabuci.
Piše: Vanja
