Svakoga od nas oči ponekad svrbe, a to je najčešće prouzrokovano alergijama. Ali, za mnoge ljude sindrom suvog oka ne prestaje tek tako – on može da bude deo svakodnevnog života.
Bolest suvog oka – poznata kao sindrom suvog oka – nije samo povremeni svrab očne jabučice, to je hronična bolest koja se javlja kada vaše oči ne proizvode dovoljno suza ili ne prave pravu vrstu suze, objašnjava Američka akademija za oftamologiju.
Studija iz 2017. u Američkom časopisu za oftamologiju otkrila je da oko 16 miliona Amerikanaca ima bolest suvog oka, iako je stvarni broj verovatno veći.
Simptomi suvog oka
1. Crvenilo očiju
Otečeni krvni sudovi na spoljašnjem delu očne jabučice mogu da čine da oči izgledaju crveno. Ako nema infekciju oka ili alergiju, najverovatnije je u pitanju sindrom suvog oka.
2. Prekomerno suzenje očiju
Ovo vam možda deluje kontra, ali povećana proizvodnja suza kod suvih očiju je samo reakcija vašeg oka na problem kao što je nedostatak suza. Kada rožnjača oka oseti da ne dobija dovoljno suza, ona šalje signal suznim žlezdama da pojačaju proizvodnju kako bi pokušale da “isperu” svega što izaziva iritaciju.
3. Poteškoće sa treptanjem
Bez dovoljno suza u očima možete da imate problem sa treptanjem očiju. Gornji i donji kapci se ne pomeraju tako ako kao što bi bilo kod normalnog oka.
4. Nesposobnost da se isplačete
Ako se osećate emotivno, ali suze ne dolaze, to može da bude jedan od simptoma suvog oka. Imajte na umu da smanjena proizvodnja suza takođe može da bude rezultat bilo kojeg faktora, od hormonskih promena do neželjenih efekata lekova, prema Nacionalnom institutu za oči.
To je takođe jedan od obeležja Sjogrenovog sindroma, autoimunog poremećaja koji izaziva suvo oko.
5. Naprezanje očiju
Gledanje u telefone, kompjuterske ekrane, elektronske uređaje ili čak prekomerno čitanje knjiga tokom dužeg vremenskog perioda nije baš pogodno za održavanje vlažnosti očiju. Kada se ljudi bave ovim aktivnostima, imaju tendenciju da trepću sa jednom trećinom normalne stope, rekla je Ejmi Lin, vanredni profesor oftamologije i vizuelnih nauka u Očnom centru Univerziteta Juta Moran u Solt Lejk Sitiju.
Ovo se može desiti i prilikom vožnje automobila – svaka aktivnost koja zahteva intenzivan fokus ime tendenciju da uzrokuje da ljudi ne trepću onoliko koliko bi trebalo. Posebno sa noćnom vožnjom, odsjaj farova i uličnog svetla takođe može da izazove problem sa suvim očima.
Da biste sprečili suvoću očiju tokom čitanja ili vožnje, sledite ovo pravilo – pravite pauzu na svakih 20 minuta gledajući nekoliko minuta u daljinu.
6. Osetljivost na svetlost
Poremećaj suvih očiju izaziva i osetljivost na svetlost. Ovo je poznato kao fotofobija ili ekstremna osetljivost na svetlost. Može da bude privremena ili konstantna i javlja se kad su u pitanju sve vrste svetlosti.
Ljudi sa fotofobijom često zažmure ili zatvaraju oči kada su izloženi svetlosti. Količina nelagodnosti može da varira – neki ljudi mogu da dožive jak bol kada nervni završeci dođu u kontakt sa svetlom, dok se drugi mogu žaliti da ima previše svetla.
Ćelije osetljive na svetlost u mrežnjači, sloju tkiva koji oblaže zadnji deo oka, mogu da budu odgovorne za nelagodnost koju osećate, prema studiji iz 2016. Smatra se da ove ćelije mogu imati veze sa nervom koji je odgovoran za prenošenje senzornih informacija do mozga.
7. Mutan vid
Zamagljen vid je uobičajen simptom suvog oka koji se javlja povremeno. Vid može postati bolji ujutru, na kada se tokom dana javlja suvoća oka, javlja se i zamagljen vid.
