Zamućenje vida može da se dešava s vremena na vreme svima, usled predugog boravka ispred ekrana ili usled vetra.
Zamućenje vida je jedan on najčešćih problema sa očima, i sam po sebi može da predstavlja simptom većeg problema.
Poseta oftalmologu je strogo preporučena ako se zamućenje vida događa bez nekog očiglednog razloga. Takođe, kod lekara treba otići i ako se ovo stanje ponavlja duži vremenski period.
Promena dioptrije
Na sreću, ovo je najčešći uzrok zamućenja vida. Ukoliko do sada niste nosili naočare, možda je vreme da to počnete, naravno, uz savetovanje sa lekarom.
Ukoliko, pak, nosite naočare, možda je vreme da ih promenite, jer vam se stanje pogoršalo.
Konjunktivitis
Konjunktivitis, ili ružičasto oko, obično izazivaju adenovirusi, dosadni virusi koji izazivaju i prehladu, bronhitis i upale grla.
Konjunktivitis obično nestaje za jednu do dve nedelje bez lečenja, ali ako imate teže simptome, razgovarajte sa svojim lekarom o antibioticima ili antivirusnim lekovima.
U međuvremenu,probajte da rešite problem hladnim oblogama, kako biste ublažili svrab, tople obloge za ublažavanje otoka ili kapi za oči koje možete nabaviti bez recepta.
Često perite posteljinu (posebno jastučnice) i ruke kako biste sprečili širenje klica, jer konjunktivitis može da se prenosi.
Infekcija
Razne infekcije, mogu uzrokovati kvarenje vida. Herpes keratitisa, na primer, je česta infekcija oka, koju uzrokuje virus herpesa. Možda ste ga dobili, ako ste trljali oči nakon što ste tretirali herpes koji imate na usnama. Takođe, bakterije i gljivice koje uđu u mišiće nakon povrede oka, mogu biti uzročnici infekcije.
Tretmani kao što su kapi za oči i lekovi poput antibiotika obično pomažu, ali najbolji način zaštite je prevencija.
Katarakta
Rizik od pojave katarakte se povećava sa starenjem. Ovo stanje nastaje kada se sočivo u prednjem delu oka zamuti i blokira svetlost koja pokušava da dopre do mrežnjače.
Katarakti obično treba vremena da se razvije i ne izaziva bol ili druge simptome.
Glaukom
Glaukom je takođe povezan sa starenjem. Uzrokuje ga dodatni pritisak u oku, koji oštećuje optički nerv. Kao i katarakta, glaukom se obično sporo razvija.
Kada se postavi dijagnoza, lekovi na recept, laserski tretman i operacija mogu da reše problem.
Degeneracija makule
Kako starite, a posebno nakon šezdesete, povećava se rizik od oštećenja makule, oblasti blizu centra mrežnjače, koja vam pomaže da vidite detalje i objekte direktno ispred vas. Starostna makularna degeneracija ili AMD dovodi do gubitka vida, što svakodnevne aktivnosti, poput vožnje i čitanja, može da učini težim.
Određenih vitamina i minerala mogu usporiti oštećenje srednjeg AMD-a i kod ljudi sa kasnim AMD-om na jednom oku.
Rizik možete smanjiti vežbanjem, održavanjem krvnog pritiska i holesterola na zdravom nivou, ne pušenjem i jedenjem puno zelenog, lisnatog povrća i ribe.
Dijabetes
Ukoliko imate nedijagnostikovan dijabetes tipa 1 ili tipa 2, ili dijabetes koji je dijagnostikovan, ali je nekontrolisan, postoji rizik od dijabetičke retinopatije. Ona nastaje kada krvni sudovi rastu u zadnjem delu oka i počinju da krvare.
Ako znate da postoji problem, injekcije i laserska operacija mogu vam pomoći da sačuvate vid, ali nažalost, dijabetes trajno odnosi vid.
Kontrolisanje šećera u krvi može sprečiti dijabetičku retinopatiju.
Visok nivo šećera u krvi
Čak i pre nego što se slegnu dugoročne komplikacije dijabetesa, visok nivo šećera u krvi može izazvati zamagljivanje vida.
Ukoliko sumnjate na visok šećer u krvi, odmah ga proverite. U opasnosti ste od dijabetesa tipa 2, naročito ako ste gojazni ili imate porodičnu istoriju ovog poremećaja. Ostali simptomi uključuju često mokrenje i preteranu žeđ.
Visok krvni pritisak
Visok krvni pritisak može dovesti do moždanog udara i srčanih bolesti. Ono što možda ne znate je da može izazvati i mali udar oka koji se zove okluzija vena. Zamagljen vid, kao posledica okluzije vene, obično pogađa samo jedno oko.
Tretmani za okluziju vena, uključujući lekove za ublažavanje otoka makule, moraju se dati odmah da bi bili efikasni. Čak i tada možete izgubiti deo vida.
Očne migrene
Očna migrena je obično uzrokovana spazmom krvnih sudova koji hrane deo mozga koji je odgovoran za obradu vida. Simptomi uključuju treperenje svetla, slepe uglove i viđanje šara.
Očna migrena se može javiti sa ili bez glavobolje, i obično traje manje od sat vremena, ali može da potraje i duže.
Potres mozga
Ukoliko nakon snažnog udarca u glavu, imate problema sa vidom, možda patite od povrede glave. Potres mozga može da dovede do zamućenja vida, zajedno sa mnogim drugim vizuelnim promenama, kao što su dvostruki vid, poteškoće sa brzim pomeranjem pogleda sa jedne tačke na drugu, problemi sa fokusiranjem i gubitak binokularnog vida (poravnanje očiju).
Stres
Stres i anksioznost mogu uticati na vaše zdravlje na mnogo načina, uključujući i vaš vid. Stres može uzrokovati nepotrebno širenje zenica, a adrenalin može da utiče na povećanje očnog pritiska.
Dok dugoročni uticaj stresa na oči može varirati, većina nelagodnosti se može rešiti prirodnim snižavanjem nivoa stresa. Međutim, kontinuirani povećani nivoi stresa mogu da uzrokuju čak i trajni gubitak vida.
Preuzeto: objektiv.rs
Foto: Shutterstock
