Osmi krstaški rat pokrenuo je 1270. godine francuski kralj Luj IX Sveti protiv Tunisa. Vrlo brzo po stupanju na afričko tle Luj umire od kuge sa rečju Jerusalim na usnama, a veći deo vojske poboljeva. Vođstvo preuzima njegov brat Karlo I Anžujski, koji nakon opsade grada Tunisa sklapa mirovni ugovor o slobodnoj trgovini i dozvolu naseljavanja i kretanja za monahe.
Bajbars je bio opsednut idejom da nastavi pohod na hrišćane koje je započeo Saladin. Nakon Hulaguove smrti za to su mu ostale slobodne ruke. Te iste (1265) godine Bajbars zauzima Arsuf, Cezareju i Monfort. Glavni Bajbarsovi udari došli su 1268. godine. Dana 16. maja osvojio je kneževinu Antiohiju (Pad Antiohije) čime je stavljena tačka na viševekovno postojanje ove krstaške države formirane još tokom Prvog krstaškog rata. Pad Antiohije naveo je Luja da ubrza pripreme za pokretanje novog pohoda.
Dana 25. avgusta 1270. umire kralj Luj. Sada se njegova vojska našla u zaista teškoj situaciji. Karlo Anžujski, Lujev brat, uskoro stiže u Svetu zemlju i sklapa mir sa turskim bejom izvlačenji krstašku vojsku iz zarobljeništva. Armija engleskog kralja Henrija III pod vođstvom princa Edvarda koja je krenula u pomoć Lujevim krstašima vraća se u Englesku. Muslimani su u čast Luja IX podigli mali hram na mestu gde je umro. Lujevo telo se nije moglo preneti u Evropu zbog opasnosti od raspadanja. Zbog toga je raskuvano i odvojeno meso od kostiju. Kosti su potom stavljene u malu kutiju koja je sahranjena u Palermu. Tako je, ironično, kralj Luj Sveti, koji je iz Svete zemlje u Evropu doneo mnoštvo relikvija, i sam u nju vraćen kao relikvija.
Izvor: sr.wikipedia.org
