Nikola Kopernik je bio poljski astronom, matematičar, pravnik, lekar i ekonomista. Kopernik je prvi naučnik koji je formulisao heliocentrični sistem svemirskih tela, prema kom je Sunce u centru solarnog sistema, a ne Zemlja, kako se do tada verovalo.
Mladost i školovanje
Nikola Kopernik je rođen 19. februara 1473. godine u Poljskoj u porodici koja se bavila prodajom bakra. Bio je najmlađi od četvoro dece. Kada je imao deset godima otac mu je umro pa je brigu o njegovom obrazovanju preuzeo njegov ujak.
1491. godine Nikola je upisao Univerzitet u Krakovu, gde je učio slikanje i matematiku. Iako tada nije učio astronomiju, razvio je interesovanje za galaksiju i zvezde i prikupljao je knjige na tu temu.
Nakon što je završio studije 1494. godine ujak ga je postavio za sveštenika u Torunju. Iako zvanično, nije bio sveštenik, Kopernik je zadržao ovaj položaj do kraja života. Ovaj posao mu je omogućio dovoljno novca da nastavi sa studijama.
1496. godine Nikola je otputovao u Italiju, u Bolonju gde je upisao crkveno pravo. Nakon završenih studija crkvenog prava upisao se na medicinu u Padovi 1500. godine. U slobodno vreme izučavao je astronomiju. Posle studija se vratio u Poljsku i svojim obavezama sveštenika, ali se ubrzo preselio u Frombork, gde je do kraja života živeo i radio kao sveštenik. Tu je napravio svoj observatorijum na jednoj od kula tvrđave koja je okruživala crkvu.
Rad Nikole Kopernika
Kopernikov holiocentrični sistem
Za vreme školovanja izučavao je astronomiju i 1508. godine Kopernik je razvio model heliocentričnog planetarnog sistema.
Još u drugom veku p.n.e. Ptolomej je izumeo geocentrični model koji se nije slagao sa Aristotelovom idejom da se nebeska tela okreću različitim brzinama oko određene tačke tj. Zemlje, kao centra Solarnog sistema. Zbog ovih nedoslednosti, Nikola Kopernik je odlučio da postavi Sunce u centar sistema umesto Zemlje. On je takođe verovao da veličina svake Zemljine orbite zavisi od njene udaljenosti od Sunca.
Iako je ova teorija smatrana revolucionarnom, bila je brzo odbačena, jer je Ptolomejevu teoriju crkva rađe prihvatila, jer joj je odgovaralo da Zemlja bude centar Univerzuma. Međutim, Kopernikov sistem je bio mnogo precizniji i uključivao je mnogo efikasnije formule za izračunavanje položaja planeta. Otkrio je, takođe, da se Zemlja okreće oko Sunca i oko svoje ose.
Njegov rad je izazvao burne reakcije, ali je brzo prihvaćen u naučnim krugovima. Međutim, crkva to nije lako prihvatila i zato je papa 1616. godine ovo delo zabranio, a Kopernika proglasio jeretikom, jer su njegove ideje išle protiv crkvenog učenja. Nije pomoglo ni to što je Kopernik ovo delo posvetio papi.
Njegova ideja je ostala samo teorija, a njegov rad je ostao na listi zabranjenog štiva za čitanje skoro tri veka.
Nikola Kopernik je preminuo 24. maja 1543. godine.
Preuzeto: http://edukacija.rs
