Amerigo Vespuči je bio italijanski moreplovac, istraživač i trgovac. Bio je vođa ekspedicije koja je otkrila Ameriku, zemlju koja je kasnije po njemu i dobila ime.
Rani život Ameriga Vespučija
Rođen je 9. marta 1454. godine u Firenci, u bogatoj porodici trgovaca svilom. Članovi njegove porodice su bili istaknuti građani Firence, koji su se nalazili na visokim društvenim položajima. Nakon uspešno završenih škola, Amerigo je kratko vreme bio diplomata, pre nego što se uputio u Španiju, gde mu se životno opredeljenje drastično promenilo. Naime, bio je svedok uzbuđenja za vreme Kolumbovog prvog pomorskog putovanja, i oduševljen onim što je video, shvatio je da i on želi da postane moreplovac.
Ekspedicija Alonsa de Ohede
Vespuči se 1499. godine priključio ekspediciji španskog moreplovca Alonsa de Ohede, koji je prvobitno učestvovao u Kolumbovoj ekspediciji. Oheda je na ovo veliko putovanje u potrazi za „Novim svetom“ krenuo sa četiri broda, a na jednom od njih se nalazio i poznati kartograf Huan de la Koza, koji je takođe bio deo Kolumbove posade. Ekspedicija je istražila većinu severoistočne obale Južne Amerike, uključujući Trinidad i Gvajanu, a jednom mirnom zalivu je dodelila ime Venecuela ili „Mala Venecija“.
Kao i Kolumbo, Vespuči je verovao da je otkrio davno izgubljenu „baštu raja“, tj. raj na Zemlji. Ekspedicija je pronašla zlato, bisere i smaragde, uhvatila je nekoliko robova s ciljem da ih proda, ali pored toga, nije im donela veliku zaradu.
Povratak u Novi svet
Stekavši reputaciju veštog moreplovca i vođe tokom saradnje s Ohedom, Vespuči je uspeo da ubedi tadašnjeg kralja Portugalije da finansira ponovni put u Novi svet 1501. godine. Bio je ubeđen da zemljište koje je obišao s Ohedom nije Azija, nego da je nešto sasvim novo i nepoznato. Stoga je svrha njegovog putovanja 1501. godine bila da pronađe put do Azije.
Istražio je istočnu obalu Južne Amerike, obišao Brazil i Argentinu, a zatim se vratio u Evropu.
Tokom ovog putovanja, uverio se da je zemlja koja je pronađena bila nova zemlja jer je obala Brazila, koju je istražio, bila previše na jugu da bi bila Indija, kao što je Kolumbo tvrdio. Ovakav stav mu je doneo veliki broj razmirica s Kolumbom, a svoju teoriju o novoj zemlji je širio preko svojih prijatelja.
Slava i ugled
Vespučijevo putovanje nije bilo od prevelike važnosti, kao što su bila druga putovanja sprovedena u to vreme. Međutim, on je stekao slavu u veoma kratkom periodu zbog pisama koja je slao svom prijatelju, Lorencu de Medičiju, čija je porodica bila jedna od najbogatijih i najuglednijih u Firenci. Pisma, u kojima je Vespuči opisivao svoja putovanja, doživljaje i teorije, postala su prava senzacija tek kada su objavljena, pod nazivom Mundus Novus (Novi svet).
Nakon ovih pisama, objavljeno je i delo “Četiri putovanja Ameriga Vespučija”, u kojima se navode njegove četiri ekspedicije. Putovanja iz 1499. i 1501. godine jesu sprovedena, ali smatra se da preostala dva, iz 1497. i 1503. godine, nisu. Bez obzira na to da li je poslednje delo izmišljeno ili ne, činjenica je da je ono, zajedno s pismima Novi svet, steklo ogromnu popularnost u Evropi. Prevedeni na nekoliko jezika, ovi spisi su konstantno kružili i bili tema rasprave, a Vespuči je postao član komiteta koji je savetovao kralja Španije o pitanjima vezanim za Novi svet.
Ovaj odvažni moreplovac je umro 22. februara 1512. godine u Španiji, zarazivši se malarijom. Sahranjen je u svom rodnom gradu, Firenci.
Preuzeto: http://edukacija.rs
