Ivan IV Vasiljevič, poznatiji kao Ivan Grozni, bio je prvi ruski car. Ostao je zapamćen kao surovi tiranin, a ne kao car kojem je pošlo za rukom da ojača Rusiju.
Za vreme svoje vladavine, od 1533. do 1584. godine, nemilosrdnim metodama je pripojio Rusiji ogromna prostranstva, uključujući Kazanj, Astrahan i Sibir, i uvođenjem reformi stvorio snažnu rusku državu.
Pametan i opčinjen čitanjem knjiga, Ivan je veoma rano počeo da sanja o neograničenoj moći. Svoju vladavinu je započeo reformama, modernizujući i centralizujući državno uređenje. Promenio je zakonik, oformio elitnu stajaću vojsku i uveo lokalne samouprave u seoskim oblastima. Takođe je omogućio razvoj štamparije u Moskvi i otvorio puteve Rusije ka Evropi.
Nastojao je da od Rusije stvori državu sposobnu za nezaustavljive vojne pohode. U to vreme je tatarska vojska konstantno harala severoistokom Rusije, a godine 1552. Ivan je uspeo da osvoji tatarsku tvrđavu Kazanj, a zatim i Astrahan. Ovim pohodima Rusija je počela da se širi ka Sibiru, pripajajući sebi muslimanski narod i tako postajući multi-etnička i multi-religiozna država.
Pred kraj života je bio prilično loše volje i nepredvidiv. Umro je 18. marta 1584. godine, ostavljajući zemlju na milost i nemilost svog nesposobnog i detinjastog sina Fjodora. Kada su Ivanovi posmrtni ostaci pregledani 1960. godine, otkriveno je da oni sadrže velike količine žive, što je proizvelo pretpostavke da je car zapravo bio otrovan.
Uloga čoveka koji je proveo 37 godina na ruskom prestolu i dalje nije potpuno rasvetljena. Bio je nemilosrdan car i vešt manipulator, ali takođe i istaknut teolog, uspešan javni govornik i jedan od najobrazovanijih ljudi svog vremena. Obožavao je knjige, a veruje se da je imao jedinstvenu zbirku od preko 800 rukopisa na grčkom i latinskom jeziku. Ne zna se šta se desilo s carevom bibliotekom posle njegove smrti. Neki tvrde da je nestala, a drugi da je i dan danas sakrivena negde u Kremlju.
Preuzeto: edukacija.rs
