Dimitrije Davidović (Zemun, 23. oktobar 1789 — Smederevo, 6. april 1838) bio je srpski političar i diplomata, ustavopisac, novinar i publicista. Davidović je karijeru u Srbiji započeo kao lekar i knežev privatni (porodični) sekretar, nastavio kao knežev državni sekretar, istakao se u Carigradu kao diplomata, da bi svoju delatnost krunisao pisanjem Sretenjskog ustava i stekao položaj popečitelja (ministra). Dimitrije Davidović je uspeo da postane prva ličnost uz kneza Miloša Obrenovića.
Mladost i školovanje
Dimitrije Davidović je rođen u Zemunu, 23. oktobra 1789. godine od oca Gavrila Georgijevića i majke Marije. Rođen je u jednospratnoj kući koja se danas nalazi na broju 171, na uglu ulice Glavne i Kanalske ulice. Dimitrije se rodio za vreme poslednjeg austro – turskog rata (1788—1791) u periodu kada su austrijske trupe tek zauzele Beograd 1789. godine i u vreme Revolucije u Francuskoj. Dimitrijev otac Gavrilo je bio regimentski sveštenik i kapelan u grčkoj crkvi u Beču i za tu službu odlikovan je posebnim krstom. Gavrilo se potom vratio u Zemun u svešteničko zvanje prote. Napustivši sveštenički poziv, Gavrilo se opredelio za trgovinu.
Dimitrijev deda zvao se David Georgijević (Đorđević) i bio je jedan od poznatijih nastavnika Latinske škole u Sremskim Karlovcima, koju je osnovao mitropolit Pavle Nenadović. Dimitrije je kasnije po najpoznatijoj ličnosti u porodici dedi, Davidu, uzeo prezime Davidović. Dimitrije je u petoj godini preležao „velike kraste“ (boginje). Davidović je tokom celog života bio nežne prirode, plave puti, rošavog lica usled preležanih velikih boginja i slabog vida. Dimitrije je u šestoj godini pošao u srpsku školu, i u njoj učio do jedanaeste. Završio je srpsku školu i odslušao „nemacku normu“ između 1795. i 1801. godine. Otac Gavrilo rešio je da sinu omogući da nastavi školovanje, pa ga je uputio u Sremske Karlovce, gde je od 1792. godine radila Gimnazija. Davidović je pohađao šestogodišnju gimnaziju, sa pripremnim razredom 1801/2 i tri razreda gramatikalne klase od 1802. do 1805. godine i dve humanitarne (čovečnosti) klase od 1805. do 1807. godine.
U Sremskim Karlovcima je s uspehom došao do kraja poslednjeg razreda, šestog, kada je, zbog jedne paskvile (pogrdnog pisma), izazvao sukob sa mitropolitom Stevanom Stratimirovićem i profesorom Gavrilom Hranislavom. On je u pismu (knjižici) u satiri u zajedljivim stihovima izvrgao ruglu profesora Hranislava. Davidović je zbog ozlogašenih knjižica protiv svojih pretpostavljenih isključen iz škole i tom prilikom dobio i deset udaraca korbačom. Dimitrijev otac Gavrilo koji je bio trgovac aktivno je pomagao ustanike tokom Srpske revolucije. Dimitrije Davidović je otputovao na sever, u nameri da dovrši svoje školovanje. U Kežmeraku je završio prvu, a u Pešti drugu godinu filozofije na Liceju 1809. godine. U Kežmeraku i Pešti bio je školski drug i veliki prijatelj sa budućim tvorcem srpskog romana, slušaocem prava Milovanom Vidakovićem.
Davidović je završio drugu godinu filozovije i upisao medicinsku školu u Pešti. Kada je imao dvadeset i dve godine završio je treći razred lekarske škole 1812. godine, tada je preveo i štampao Ajzemanovo Nastavlenije k blagonaraviju, brošuru malog formata namenjeno deci. U Pešti je sa Davidovićem učio medicinu, Dimitrije Frušić sa kojim je pohađao Karlovačku gimnaziju. U jesen 1812. iz Pešte Davidović i Frušić odlazi u Beč da nastavi sa učenjem medicine i steknu gradus. Ali, Davidović se odmah po završetku prvog semestra brzo razočarao u studije medicine, koje nije nikad završio.
Preuzeto: Wikipedia.org
