Bitka na Mišaru je vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom Karađorđa i turske vojske na brdu Mišar kod Šapca. Ova bitka je jedna od najvećih pobeda srpskih ustanika za vreme Prvog srpskog ustanka.
Jednu od najvećih pobeda protiv Turaka za vreme Prvog srpskog ustanka, srpska ustanička vojska ostvarila je u boju na Mišaru, kod Šapca, koji je trajao puna tri dana, a počeo je na današnji dan.
Srpskom vojskom komandovao je Karađorđe Petrović, a pored njega zapovednici su bili Jakov Nenadović, Miloš Obrenović, Luka Lazarević i Sima Marković.
Ustanici su počeli da podižu šanac između Save i Jelenačke šume. Odlučujuća bitka počela je 13. avgusta kad je Karađorđe na ogradu postavio strelce u dva reda, a iza njih u dva reda borce koji će zamenjivati prve dok pune puške. U svakom uglu šanca je postavio po jedan top, a konjicu je sakrio u šumi. Konjanici su bili podeljeni u dve grupe. Na čelu jednog krila je bio pop Luka Lazarević, a na čelu drugog su bili Lazar Mutap i prota Mateja Nenadović. Bitka je završena velikom srpskom pobedom. Austrijski posmatrači sa druge strane Save su poslali u Beč vest o strašnom turskom porazu.
U centru sela Mišar, kod Šapca je 1906., povodom obeležavanja jubilarne stote godišnjice boja na Mišaru, podignut spomenik od 633 centimetara, a u narednom periodu i zdanje muzeja sa postavkom koja prikazuje boj, događaje koji su mu prethodili, znamenite učesnike te bitke, kao i njegove posledice. A za proslavu 200 godina od bitke, spomenik je obnovljen, kao i muzej i seoske škole u Mišaru.
Preuzeto: telegraf.rs
