Nikola Tesla je bio briljantan pronalazač, naučnik i inženjer koji je zaslužan za više od 700 pronalazaka. Najpoznatiji je po otkriću naizmenične struje, ali njegov rad je takođe doprineo napretku na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, rasvete, robotike, itd.
Život i rad Nikole Tesle
Tesla je poreklom Srbin, rođen 10. jula 1856. godine u Smiljanu, mestu koje je pripadalo tadašnjem Austrijskom carstvu. Studirao je elektrotehniku u Gracu i Pragu. Godine 1884. odlazi u Sjedinjene Američke Države gde kratko sarađuje s Tomasom Edisonom pre nego što im se putevi razilaze.
Nekoliko patenata, uključujući vlasništvo nad motorom za naizmeničnu struju, prodao je Džordžu Vestinghausu. Pronalasci su mu doneli znatnu količinu novca, čiju je većinu iskoristio na finansiranje sopstvenih, kako uspešnih tako i neuspešnih, projekata. Godine 1895. Tesla i Vestinghaus su na Nijagarinim vodopadima izgradili prvu hidroelektranu na svetu.
Početkom 20. veka Tesla otvara laboratoriju pod nazivom Vordenklif na Long Ajlandu i tamo sprovodi neke od svojih najambicioznijih eksperimenata. Njegovi najznačajniji izumi su: polifazni sistem sa provodnicima koji prenose naizmeničnu struju, obrtno magnetsko polje, sinhroni motor, asinhroni motor i Teslin transformator.
Umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku gde je živeo skoro 60 godina. Ali pronalasci koje je za sobom ostavio žive i dan danas.
O Teslinom životu i slavnim delima postoji nekoliko knjiga i filmova, među kojima su dokumentarni filmovi Nikola Tesla, genije koji je upalio svet i Tajna Nikole Tesle. Kristofer Nolan je takođe napravio film o Tesli pod nazivom Prestiž, a godine 1994. u Njujorku je ugao 40. ulice i 6. avenije, gde se nalazila Teslina laboratorija, dobio naziv Ugao Nikole Tesle.
Zanimljivosti o Nikoli Tesli
S jedne strane, Tesla je bio veoma uspešan pronalazač, a s druge je pokazivao mnoga asocijalna ponašanja i nije imao nijednu zabeleženu ljubavnu vezu. Svoj život je završio siromašan i sam. S godinama je postajao sve ekscentričnije prirode, pa je tako nagomilao čudna ponašanja koja prate njegovu briljantnost. Bio je neka vrsta „ludog naučnika“.
Evo nekih zanimljivosti o njemu:
1. Veoma se starao o čovekovoj sredini.
Kako kaže Džejn Alkorn, profesor u penziji i predsednik Teslinog naučnog centra u Vordenklifu, Tesla je bio veoma zabrinut zbog činjenice da ljudi prebrzo troše prirodna bogatstva planete Zemlje, a želeo je i da se uveri da koristimo obnovljive resurse. Dakle, Tesla je istraživao načine na koje može da proširi prirodnu energiju na zemlji i nebu. Stvorio je veštačko osvetljenje u svojoj laboratoriji i ispitivao moguće razlike električne struje na Zemlji i na visokim objektima.
2. Umro je kao humanitarac bez prebijene pare.
„Tesla je uradio šta je uradio za dobrobit čovečanstva, pokušavajući da omogući ljudima bolji život“, kaže Alkorn. „Novčana dobit ga nikada nije zanimala, a loša strana toga je da nikada nije imao dovoljno novca da uradi ono što je hteo.“ Među prijateljima je imao poznate ličnosti, kao što su pisac Mark Tven i francuska glumica Sara Bernar, ali finansijski nije dobro stajao. Edison i Vestinghaus su novčano bili mnogo uspešniji ljudi, što delimično objašnjava snagu njihovog zaveštanja.
3. Retko je spavao i imao je opsesivno-kompulsivni poremećaj.
Tvrdio je da mu je potrebno samo dva sata sna noću, iako je povremeno dremao preko dana. Gnušao se nakita i okruglih predmeta, kosu nikada nije dirao, bio je opsednut brojem 3, a escajg i posuđe je, pre nego što bi ih upotrebio, glancao do savršenstva koristeći 18 salveta.
4. Predvideo je današnje pametne telefone, i to 1909. godine!
Pokušavajući da svoju ideju o malom uređaju koji bi primao telegrame i šifrovane poruke sprovede u delo, Tesla je projektovao prvi prenosni toranj i podigao ga na Long Ajlandu u Njujorku zajedno sa svojom laboratorijom. Osnovna namena tornja Vordenklif, nazvanog po investitoru Džejmsu Vordenu, bila je bežična veza preko Atlantskog okeana, ali ovaj toranj nikada nije bio funkcionalan, pa je stoga i srušen 1917. godine.
5. Imao je fotografsko pamćenje.
Tesla je imao sposobnost da čita knjige ili časopise i da ih istovremeno upamti. Sve podatke koje bi pročitao koristio je kao da u sebi ima biblioteku koja mu je uvek na raspolaganju. Kao rezultat toga, Tesla je retko pravio crteže svojih izuma, već je radio prema slikama u svojoj glavi.
6. Biseri su ga izluđivali.
Tesla nije mogao da podnese bisere u tolikoj meri da je odbijao da razgovara sa ženama koje su ih nosile. Jednom prilikom kada je njegova sekretarica stavila biserni nakit, dao joj je slobodan dan. Takođe je imao istančan ukus za stil i estetiku i smatrao je da ako čovek hoće da bude uspešan, mora da izgleda uspešno. Svako veče je za vreme večere nosio bele rukavice i ponosio se svojim „kicoškim odevanjem“.
Preuzeto: http://edukacija.rs
