Albert Ajnštajn je rođen u mestu Ulm, u Nemačkoj, 14. marta 1879. godine, kao prvo dete Hermana i Pauline Ajnštajn. Kada se rodio, roditelji su se plašili da Albert neće biti kao sva ostala deca jer mu je glava bila mnogo veća od tela. Lekari su ovaj poremećaj smatrali za benignu makrocefalnost zbog koje će dečak imati poteškoća u razvoju. Uprkos tome, Albert je izrastao u zdravog dečaka, a ova karakteristika je nestala.
Porodica Ajnštajn preselila se u Minhen, gde je Albert pohađao osnovnu školu a zatim i poznatu Luitpold gimnaziju. Bio je prosečan đak, ali vrlo zainteresovan za matematiku i fiziku. Nisu mu se dopadali časovi u gimnaziji pošto je tamo bio primoran da uči lekcije napamet i da se povinuje strogoj disciplini. Kada je napunio 15 godina, napustio je školu bez ikakve diplome i preselio se sa porodicom u Milan. Kako bi nadoknadio srednjoškolsku diplomu, upisao se u školu u Švajcarskoj koju je pohađao od 1895. do 1896. godine. Nakon toga krenuo je na studije u Cirih. Želeo je da stekne diplomu i zaposli se kao profesor matematike i fizike. Uspešno je završio studije 1900. godine.
Albert Ajnštajn – Naučni radovi
Ajnštajn se posle studija preselio u Bern i zaposlio u Švajcarskom birou za patente. U slobodno vreme bavio se teorijom fizike. 1905. godine objavio je nekoliko važnih naučnih radova. Najznačajniji od njih je o revolucionarnoj teoriji relativiteta. Njegov rad „Da li inercija tela zavisi od njegovog energetskog sadržaja?“ sadrži njegovu najpoznatiju formulu E = mc² koja tvrdi da se materija može pretvoriti u energiju. Iste godine je objavio seriju naučnih radova pod nazivom „Anali fizike“.
1903. godine, Albert Ajnštaj oženio se Milevom Marić. Godinu dana kanije par je dobio prvog sina Hansa Alberta, a 1910. godine drugog, Eduarda. 1909. godine Ajnštajn je postao profesor na Univerzitetu u Cirihu. Kasnije je bio profesor u Pragu, a zatim opet u Cirihu. 1914. godine pozvan je da se bavi naučnim istraživanjem u Berlinu, ali je tada počeo Prvi svetski rat.
1919. godine Ajnštajn se razveo od Mileve Marić i oženio svojom rođakom Elzom Lovental (rođenom Ajnštajn). Od 1909. do 1916. godine radio je na generalizaciji Specijalne teorije relativiteta. Nakon što je teorija i naučno dokazana u eksperimentu 1919. godine, Ajnštajn je preko noći postao poznat. Dobijao je pozive za svečanosti i počasti iz svih delova sveta. Nije postojao magazin koji nije pisao o njemu i hvalio njegov rad. Dobio je Nobelovu nagradu iz oblasti fizike 1921. godine.
Život u Americi
Zbog političke situacije u Nacističkoj Nemačkoj Ajnštajn je napustio zemlju decembra 1932. godine i nikada više nije kročio u nju. Od 1933. godine živeo je u Prinstonu, u Sjedninjenim Američkim Državama, sa svojom porodicom. Na Institutu za napredne studije pronalazi idealne uslove za rad. Decembra 1936. godine umrla je njegova supruga Elza, a tri godine kasnije počeo je Drugi svetski rat. Plašeći se da Nemačka radi na atomskim bombama, Ajnštajn je pisao predsedniku Ruzveltu da ga upozori na opasnost od atomskog oružja.
Poslednje godine svog života proveo je u Prinstonu. Vredno je radio na novoj teoriji, Objedinjenoj teoriji polja, koja nažalost, nije bila uspešna. Albert Ajnštajn preminuo je 18. aprila 1955. godine u 76. godini života, a iza sebe je ostavio preko 50 značajnih naučnih radova koji su promenili svet fizike.
Preuzeto: http://edukacija.rs
