Budući srpski kralj je bio sin Miloša Obrenovića i Elene Marije Katardži. Milan je imao teško detinjstvo u Moldaviji, pa je njegov staratelj postao knez Mihailo Obrenović. Posle ubistva kneza Mihaila, mladi Milan je izabran za njegovog naslednika.
“Topčiderska katastrofa” ga je zatekla usred školovanja. Vaspitač Hiet mu je tada rekao, da je posle Mihajlove smrti “on kandidat za vladu”. Milan mu je na to odgovorio: “Recite bolje -‘kandidat vladin'”. Ta igra reči je pokazala ne samo izvesnu dosetljivost, nego još i tačnu procenu situacije. Milan je video da na vladu dolazi zahvaljujući Blaznavcu. Ipak, pošto je bio maloletan, umesto njega upravljalo tročlano namesništvo.
Vlast je preuzeo 1872. godine i tokom svoje vladavine oslanjao se na vojsku. Pod pritiskom javnosti Milan je 1876. godine objavio je rat Osmanskom carstvu. Nespremna srpska vojska je poražena u Prvom srpsko-turskom ratu, ali je pobedila u Drugom srpsko-turskom ratu. Posle ovog rata Srbiji je na Berlinskom kongresu priznata nezavisnost, a u njen sastav su ušli niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Njome je Milan stekao austrougarsku podršku za proglašenje Srbije kraljevinu, što se desilo 1882.
Kralj Milan nije imao podršku u narodu, pa je od straha od narodne pobune odlučio da se od naroda pokupi sve oružje, što je bio povod za izbijanje Timočke bune u istočnoj Srbiji. Pobuna je ugušena, a za nju su okrivljeni radikali. Kralj Milan je 1888. godine donio liberalniji ustav, poznat kao Radikalski ustav. Zatim je abdicirao i ostavio vlast sinu Aleksandru i napustio zemlju.
Izvor: sr.wikipedia.org
