Miloš Crnjanski rođen je u Čongradu, 26. oktobar 1893. godine. On je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba.
Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja.
Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima:
Poezije: Lirika Itake (1919), Odabrani stihovi (1954), Lament nad Beogradom (1962).
Pripovetke, eseji i putopisna proza: Priče o muškom (1920), Naše plaže na Jadranu (1927), Boka Kotorska (1927), Ljubav u Toskani (1930), Knjiga o Nemačkoj (1931).
Romani: Dnevnik o Čarnojeviću (1921), Seobe (1929), Druga knjiga Seoba (1962), Roman o Londonu (1971).
U okviru sabranih dela (1966) je druga knjiga Seoba podeljena na dva dela pa treća knjiga Seoba predstavlja u stvari drugi deo druge knjige ovog dela.
Manje su poznata dva predratna romana Miloša Crnjanskog (preštampavana i posle rata) — Kap španske krvi i Suzni krokodil (nedovršen). Njegovo učešće u stvaranju i objavljivanju kontroverznog romana „Podzemni klub“ (1921) je sporno, kao autor je potpisan Harald Johanson i postoje mišljenja da je u pitanju prevod ili pseudonim. U poslednje vreme su sve vidljivija nastojanja da se dvotomno delo Crnjanskog Kod Hiperborejaca (1966), žanrovski teško odredivo, stavi u ravnopravan položaj sa ostalim njegovim velikim romanima. Sâm Crnjanski je za to delo rekao da je “i roman, i putopis, i memoari, i poezija, i pamflet”. Rukopis prvog romana Miloša Crnjanskog — „Sin Don Kihotov“ — nažalost je izgubljen. (Pisac ga je bio poslao časopisu „Brankovo kolo“.) Po „Romanu o Londonu“ snimljena je 1988. istoimena mini serija.
Memoari: Embahade (1983).
Embahade obuhvataju vreme od 1928. do 1945. godine, kada je pisac bio u poslanstvu u Berlinu, Rimu i Londonu. U prologu Crnjanski je naveo da su to njegove “beleške o nesreći našeg naroda, a nisu ni dnevnik, ni istorijat, ni studija, ni pamflet”, već da su to uspomene pisca – očevica “o dobu koje je bilo puno nesreća, žalosti, strahota”.
Drame: Maska (1918), Konak (1958), Nikola Tesla (1967).
Pored toga, objavio je nekoliko knjiga reportaža i dve antologije lirike istočnih naroda.
Izvor: sr.wikipedia.org
