Miloš Crnjanski (Čongrad, 26. oktobar 1893 — Beograd, 30. novembar 1977) je bio srpski književnik i jedan od najznačajnijih stvaralaca srpske literature 20. veka. Istakao se kao pesnik, pripovedač, romansijer i publicista. Bavio se i likovnom kritikom. Ubrajan je i među 100 najznamenitijih Srba.
Miloš Crnjanski je od 1896. godine odrastao u Temišvaru, u patrijarhalno-rodoljubivoj sredini koja će mu kult Srbije i njene prošlosti usaditi u dušu kao najdražu relikviju. Najdublje i najtrajnije senzacije svojih dečjih i dečačkih godina doživljavao je u tipično srpskim nacionalnim i verskim sadržajima: crkvena škola, ikona Svetoga Save, tamjan, pravoslavno srpsko groblje sa ritualom sahrane i zadušnica, večernje priče i pesme o Srbiji, hajdučiji i nabijanju na kolac — sve se to u dečakovim emocijama pretvaralo u trajan nemir i nepresušan izvor nada, radosti, sumnji, razočaranja i podizanja.
Crnjanski je objavio veliki broj dela sa raznim temama i sadržajima:
- Poezija: Lirika Itake (1919), Odabrani stihovi (1954), Lament nad Beogradom (1962).
- Pripovetke, eseji i putopisna proza: Priče o muškom (1920), Boka Kotorska (1927), Tajna Albrehta Direra (1928), Ljubav u Toskani (1930).
- Romani: Dnevnik o Čarnojeviću (1921), Seobe (1929), Druga knjiga Seoba (1962), Roman o Londonu (1971).
U okviru sabranih dela (1966) je druga knjiga Seoba podeljena na dva dela pa treća knjiga Seoba predstavlja u stvari drugi deo druge knjige ovog dela.
Izvor: sr.wikipedia.org
