Jovan Ristić je bio čovek impresivne inteligencije, velika ličnost u srpskoj politici u 19. veku. Bio je jedini srpski diplomata koji je mogao ravnopravno da razgovara sa evropskim diplomatama. Rođen je 1831. u Kragujevcu, u siromašnoj porodici, od oca Riste i majke Marije. Rano je ostao bez oca, a u svom „Testamentu“ Ristić je pisao: „Iznad svega sam osećao potrebu da se povinujem Božjem proviđenju, zahvalan što me je izvukao iz siromaštva i izveo na put na kojem sam u građanskom životu i državnim položajima mogao da zauzmem određeno mesto i pod teškim okolnostima zarađujem za život.“
Pošto je diplomirao na beogradskom Liceju stipendijom srpske države 1852, stekao je zvanje doktora filozofije na Hajdelbergu. Potom je nastavio studije na prestižnoj pariskoj Sorboni. U Nemačkoj je studirao kod proslavljenog istoričara Leopolda fon Rankea, i posle studija nameravao je da karijeru nastavi kao istoričar. Ali, nije uspeo da dobije mesto profesora istorije na beogradskom Liceju.
Godine 1854, igrom slučaja, postao je državni nameštenik: počeo je da radi u Ministarstvu unutrašnjih dela, koje je vodio uticajni politički lider Ilija Garašanin. Na mladog Ristića snažan uticaj izvršila je stroga birokratska škola. Postao je uveren da se odatle može upravljati zemljom. Uskoro se oženio Sofijom, ćerkom najbogatijeg beogradskog trgovca Hadži Tome. Ovaj brak mu je, pored novca, doneo i naklonost srpskih kneževa iz dinastije Obrenović. Zanimljivo je da je u jednom periodu, radeći kao urednik „Srpskih novina“, popularisao Šekspira u Srbiji.
Garašanin je poslao Ristića u Srpsko poslanstvo u Carigradu 1861. Bio je to početak njegove uspešne diplomatske karijere. Inteligentno je razgovarao c Turcima, i 1867. uspeo je da izdejstvuje ukidanje njihovih tvrđava u Srbiji. Dakle, on je ključna ličnost u diplomatiji, u drugoj polovini 19. veka: pregovara oko oslobađanja od turske dominacije i stvaranja srpske države. Vrativši se u Beograd, postavljen je za ministra inostranih dela. Postaje jedan od najmoćnijih ljudi u srpskoj politici od 1868. do 1893. Posle ubistva kneza Mihaila, maja 1868, on je doveo kneza Milana iz Pariza, kada je ovaj imao 14 godina. Ristić je dva puta bio regent: knezu Milanu i kralju Aleksandru. Zato je imao mnogo ključnih uloga u Srbiji, praktično, on je imao moć, bio je siva eminencija.
Bio je redovni član Srpske kraljevske akdemije (danas SANU) i jedno vreme njen predsednik 1899.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
