Dobrosav Dobrica Ćosić bio je srpski pisac, romansijer i esejista, politički i nacionalni teoretičar, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i redovni član SANU. Bio je prvi predsednik Savezne Republike Jugoslavije od 1992. do 1993. godine. Ćosić je ponekad nazivan „ocem nacije“.
Prvi Ćosićevi prozni radovi nisu skrenuli naročitu pažnju književne kritike. U domaću i svetsku književnost ulazi 1951. godine sa svojim prvim delom „Daleko je sunce“. Ohrabren početnim književnim uspehom, Ćosić počinje uporno i istrajno da radi na upoznavanju moderne domaće i evropske proze i filozofske i sociološke naučne misli, što mu je omogućilo da svojim budućim delima dospe u vrh srpske književnosti i da značajno pregraniči nacionalne međe. Tako od 1951. godine Dobrica Ćosić postaje slobodan umetnik, književnik koji je napisao kultne romane: „Korene“, „Deobe“, „Vreme smrti” (tetralogija), „Vreme zla“ (“Grešnik“, „Otpadnik“, „Vernik“), „Vreme vlasti“, ali i mnoge druge.
Više od 50 godina bio je u braku sa suprugom Božicom, do njene smrti 2006. godine. Godine 1954. dobio je ćerku Anu, a ima i dvoje unuka: Milenu (1981) i Nikolu (1982).
Preminuo je 18. maja 2014. u svojoj kući u Beogradu u 93-oj godini.[7] Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu, opelo je služio episkop bački Irinej.
Izvor: sr.wikipedia.org
