Staljingrad je napadnut u sklopu operacije Blau, koja je imala za cilj da razdvoji sovjetske snage i dozvoli Nemcima pristup nafti na Kavkazu. Ali, kako se razvijala bitka je brzo imala sopstvenu logiku i mnogo veće uloge od strane Nemačke.
Staljingradska bitka bila je najveća i najkrvavija bitka u istoriji ratovanja. Trajala je između avgusta 1942. i februara 1943. godine, a rezultirala je sa preko milion poginulih i još milion teško povređenih.
Bitka nije bila odmeravanje snaga sukobljenih strana već čist splet okolnosti. Sve opsesivnija želja Adolfa Hitlera da pokori grad gubeći sve više trupa na tom putu naišla je na otpor SSSR koji su branili svoju domovinu pod novom odredbom (zavedenom pod brojem 227) Josifa Staljina „Ni korak nazad“.
Grad je bio toliko uništen od bombardovanja da se bitka svela na ulične borbe, a nemačka taktika „pacovskog rata“ podrazumevala je skrivene snajperiste koji su pucali iz ruševina čim bi neko prešao ulicu ili granatiranje kanalizacije. Kasnije su ovu taktiku favorizovali Rusi koji su želeli da učine nemačku vojsku stalno napetom. Ovo je definitivno bio ulični rat koji Nemačka nije mogla da priušti, ali SSSR svakako jeste.
Vojnici elitne nemačke 6. armije nisu bili naviknuti da se smenjuju sa novoobučenim seljačkim regrutima, niti su Panceri napravljeni da se mesecima zaglavljuju u statičnim položajima, da budu uništavani iz gnezda mitraljeza na drugom spratu do kog nisu ni mogli da podignu oružje. Ideja, konstantnog, agresivnog angažmana bez obzira na velike vojne gubitke, odlika je ruske istorijske vojne doktrine, a ne nemačke. U Staljingradu Rusi su imali značajnu prednost u muškoj snazi, a Hitler je mogao samo da pleše onako kako su oni svirali.
Poslednji udar zadao je maršal Georgij Žukov koji je uspešno opkolio već oslabljene nemačke snage i tako dobio najveću bitku u ratu.
“U Moskvi 1941. godine Nemci su bili odbijeni od grada, a ovde su uništeni. Ranije su mogli da kažu da je to bio privremeni preokret, ali ovde je Hitler naredio da se 6. armija, doduše neuspešno, ponovo izgradi s terena – to nije poraz koji može da se prikrije“, rekao je Konstantin Zaleski, istaknuti istoričar.
Bitka za Staljingrad bila je pitanje morala za sve stanovnike ovog grada, današnjeg Volgograda. To im je ulilo nadu da će se „nemačka ratna avantura“ završiti i okončati upravo na njihovom pragu, kao i da će poniziti nepobedivog i osvetiti mu se za sva varvarstva.
U međuvremenu, Hitler je tolilo ulagao u propagandu da je čak i Gebels bio zabrinut kako će predstaviti poraz u Staljingradu.
Neki istoričari tvrde da je u decembru 1941. godine, kada je Hitler zaustavljen na obodima Moskve, a SAD ušle u rat, odlučena sudbina Drugog svetskog rata, ali istina je da je Staljingrad promenio pravac rata. Najbolji dokaz je da nacisti više nikada nisu napravili nikakav dalji napredak u Rusiji, osim Treće bitke za Harkov koju jedva dobili u martu 1943. godine na Istočnom frontu.
Pobeda u Staljingradu nije spasila samo milione Rusa od nacističke okupacije već i milione onih u drugim zemljama skraćujući rat za nekoliko meseci, ako ne čak i godina.
Izvor: B92
Preuzeto: nationalgeographic.rs
