Josif Visarionovič Džugašvili Staljin bio je obožavan i omražen u isto vreme, ali u doba njegove vladavine Sovjetski Savez se razvio iz nazadne poljoprivredne zemlje u svetsku silu. Uprkos napredovanju Sovjetskog Saveza, Staljin je bio odgovoran za smrt oko 20 miliona ljudi. Umro je na današnji dan 1953. godine, a njegovoj sahrani je prisustvovalo milion i po ljudi.
Bio je ključni čovek u paktu s Hitlerom koji se u jednom trenutku okrenuo protiv njega, ali Staljin je imao sreće, pa je Sovjetski savez kraj rata dočekao sa teritorijalnim proširenjem u vidu grupe satelitskih država.
Usledile su godine političkih čistki, torture, oslabljene poljoprivrede i strahovlade diktatora. Osim njegove brutalne vladavine o kojoj se i dan danas priča, postoji i dosta činjenica iz njegovog života koje još uvek privlače veliku pažnju.
IMAO JE KRAĆU LEVU RUKU OD DESNE
Taj nedostatak je vešto skrivao u svojim službenim portretima. Staljin je u svojoj dvanaestoj godini imao nesreću sa konjskom zapregom. Ruka mu je spasena teškom hirurškom operacijom.
Zbog svojih fizičkih povreda nije bio sposoban za vojnu službu i nije se borio u Prvom svetskom ratu.
UMETNOST – TIHA PATNJA
Staljin je često patio zbog svog fizičkog izgleda. Kao dečak borio se sa malim boginjama pa su mu zauvek ostali ožiljci.
Bio je visok tek 165 centimetara. Zbog toga je često fotografisan kako sedi ili sa aparatom postavljenim odozdo da bi izgledao viši.
Ubio nekoliko umetnika koji su ga loše prikazivali na svojim slikama.
ZAMALO NIJE POSTAO SVEŠTENIK
Iako je Staljin kasnije bio veliki pobornik ateizma i antireligijskog stava marksizma, kada se priključio revolucionarnom pokretu studirao je teologiju. Njegova majka je htela da joj sin bude sveštenik jer će to zanimanje da ga izvuče iz bede i siromaštva. Inteligentni mladić Staljin dobio je punu stipendiju na Teološkom fakultetu u Tbilisiju kako bi kasnije ušao u Rusku pravoslavnu crkvu.
Pre nego što se priključio revolucionarnom pokretu, često je čitao knjige Karla Marksa.
PRVA ŽENA JE BILA NJEGOVA VELIKA LJUBAV
Iako je Ekatarina bila na višem društvenom položaju od Staljina njih dvoje su se odmah zaljubili. Ona je bila fascinirana Staljinom i njegovim idejama. Više puta je navodno isticala da joj je šarmantan i da ga obožava. Ona je i sama podržavala boljševički pokret.
Godine 1906. njih dvoje su se venčali i priređena je mala zabava. Ekatarina je imala isto ime kao i Staljinova majka, a zanimljivo je i to da je kao i ona bila veoma religiozna.
Njihov sin je rođen u martu 1907. godine. Staljin je bio prisutan na porođaju, a prema poznatim zapisima “njegova ljubav prema ženi i detetu je nakon toga postala deset puta veća”.
Staljin je potom otišao u Nemačku da prisustvuje socijalističkom kongresu u Štutgartu. Ekatarina se tada razbolela.
Njena porodica je tražila od Staljina da je dovede u Gruziju jer bi joj tamošnja klima prijala za oporavak. On je to odlagao sve do oktobra, kada je njoj stanje krenulo da se pogoršava.
Bili su u braku samo 18 meseci, a onda je ona posle teške bolesti umrla na njegovim rukama 5. decembra 1907. godine. Njena smrt je za Staljina bila veliki udarac i on je navodno rekao da su sa njom u njemu umrla i sva “topla osećanja prema čovečanstvu”.
Kada su njeno telo spustili u grob Staljin je skočio za njom, a prisutni su morali da ga izvlače napolje.
DRUGA SUPRUGA JE POČINILA SAMOUBISTVO
Druga supruga Gruzijka Nadežda Alilujeva imala je 17 godina kad je sa njom započeo vezu. Njemu je bilo 39 godina. Ona je inače jedno vreme radila kao daktilografkinja u Lenjinovoj kancelariji. Nakon 13 godina braka i rođenja sina Vasilija i ćerke Svetlane, Nadežda koja je patila od depresije počinila je samoubistvo.
UVEK SE POSLEDNJI SMEJAO
Često je uklanjao svoje protivnike i ljude koji mu se nisu sviđali. Iako većina zločina nikad nije istražena, žene i muškarci su nestajali pod nerazjašnjenim okolnostima. Još je strašnije to što je Staljin ubijao ljude iz zadovoljstva.
Kako bi očistio minska polja, slao je svoje vojnike da marširaju preko njih, direktno u smrt.
Poznato je da nije dopuštao svojim čuvarima da ulaze u njegove privatne prostorije. Jednog dana, kako bi testirao svoje čuvare, vrisnuo je u agoniji, kao da umire.
Kada su čuvari ušli u njegovu sobu, osuđeni su na smrt jer nisu poštovali njegove zapovesti da je to zabranjeno.
BIO JE NOMINOVAN ZA NOBELOVU NAGRADU ZA MIR
Iako je na Zapadu poznat kao tiranin, Staljin je dva puta bio nominiran za Nobelovu nagradu (1945. i 1948.), jer je doprineo da se završi Drugi svetski rat. Međunarodno je priznat, iako nikada nije dobio priznanje.
Za razliku od Čerčila koji je promovisao globalnu harmoniju, Staljin je proglašen osobom godine magazina “Tajm” 1939. i 1942. godine.
ŽELEO JE DA STVORI NEPOBEDIVOG HIBRIDA
U priči vrlo sličnoj “Dr. Frankeštajnu”, Staljin je naredio ruskim naučnicima da počnu da rade na hibridu čoveka i majmuna.
Citiran je u moskovskim novinama: “Želim nepobedivo ljudsko biće, neosetljivo na bol, otporno i indiferentno na kvalitet hrane koju jede”.
Staljinovi čovekoliki majmuni trebalo je da grade ulice, železnice i da se bore u ratu. Eksperimente je vodio Ilija Ivanov. Nije bio uspešan pa je proteran u Kazahstan.
BIO JE VELIKI LJUBITELJ FILMOVA, POSEBNO KAUBOJSKIH
Staljin je bio veliki obožavatelj američkih kaubojskih filmova. Često je organizovao zajednička gledanja u svom privatnom pozorištu gde je uvek bio i lični prevodilac.
Svaka od Staljinovih brojnih rezidencija bila je opremljena malom bioskopskom dvoranom. Lično je davao uputstva, uređivao i cenzurisao gotovo sve filmove snimane u SSSR-u. Pored filmova u zvaničnom stilu socijalističkog realizma, Staljin je voleo i džez-komedije, vesterne, filmove o gangsterima i filmove u režiji Čarlija Čaplina.
BROJNI DVOJNICI
Staljin je bio itekako svestan svojih protivnika. Politički neprijatelji često su bili izbačeni iz političkog života.
Međutim, Staljin je jednom napravio presedan. Filmski glumac plemenitih gruzijskih korena, Mihael Gelovani je bio jedan od dvojnika kojem je Staljin dopustio da ga imitira.
Gelovani je 1938.godine toliko ostavio utisakda ga je Staljin odmah zaposlio kao svog dvojnika.
BIO JE ČISTUNAC
I to u moralnom smislu. Žestoko se protivio golotinji i porocima u medijima, a kada je video francuski poljubac u jednom sovjetskom filmu, toliko se razljutio da je nekoliko godina zabranio prikazivanje bilo kakvih poljubaca u filmovima. Ova crta njegove ličnosti posebno je zanimljiva jer je u mladosti bio poznat kao veliki zavodnik iako je to kasnije skrivao.
BIO JE U VEZI SA DEVOJČICOM (13)
Još 1920-ih, u vreme kada Staljin još nije imao potpunu vlast, počela je da se širi priča da je u 30-im godinama zaveo 13-godišnju devojčicu. Sovjetski je vođa, naravno, kasnije učinio sve što je u njegovoj moći da utiša te glasine.
Nakon njegove smrti je, međutim, KGB ustanovio da je priča istinita – Staljin je u leto 1914. godine, kada su ga carske vlasti prognale u Sibir, zaista stupio u vezu sa 13-godišnjom Lidijom Perepriginom koja je potrajala dve godine. Staljin ju je zatim, kao i mnoge druge žene svoje mladosti, jednostavno napustio.
Imali su dvoje dece – jedno je umrlo vrlo mlado, a drugo, Aleksandar, nastavila je da odgaja Pereprigina. Staljin mu se nikada nije javio.
VOLEO JE VINO
To ne znači, međutim, da je bio pijandura. Obično je pio umereno, pa je navodno voleo sve povezano sa vinom, od boca do mirisa, boje i, naravno, ukusa. Najdraže mu je bilo poluslatko vino iz rodne Gruzije.
IZNENADNA SMRT
Staljin je bio naizgled stabilnog zdravstvenog stanja, pa njegovi lekari ni po čemu nisu slutili da bi uskoro mogao da umre.
Njegovi su saradnici pronašli su njegovo telo 1. marta, koje je odneo policajac tajne službe, a sutradan je izvršena obdukcija. Staljin je umro u svojoj vikendici.
Zaključeno je da je smrt nastupila usled lošeg fizičkog stanja diktatora koje je prouzrokovao visok krvni pritisak, zakrčeni krvni sudovi, a otkriven je i početni stadijum ciroze jetre.
Svi ovi zdravstveni problemi doprineli su tome da Staljin doživi moždani udar, što je u kombinaciji s unutrašnjim krvarenjem prouzrokovalo gušenje.
Zanimljivo je da, zbog Staljinovog brutalnog karaktera, niko nije ulazio u sobu u kojoj su ljudi mislili da spava sve do predveče, iz straha da ga ne probude.
Kada je zapravo paralizovan u svojoj sobi, nijedan čuvar se nije usudio da mu pomogne. Kasnije ga je na podu sobe pronašao Petar Lozgačev, zamenik komandanta Kuntseva. Umro je nakon nedelju dana.
Sahrana je organizovana 9. marta 1953. godine na Crvenom trgu u Moskvi.
Josif Staljin sahranjen je kraj Vladimira Lenjina, a prema procenama se u tom trenutku od njega oprostilo više od milion i po ljudi.
BRITANCI O NJEGOVOJ SMRTI SNIMILI SATIRAČAN FILM
Pre dve godine je izašao britanski film koji govori o Staljinovoj smrti i koji na satiričan način pokazuje kako je tekao proces njegove sahrane i dalja situacija u Rusiji. Međutim, rusko ministarstvo kulture je zabranilo prikazivanje filma, jer smatraju da “ismeva rusku istoriju”.
Preuzeto: telegraf.rs
