Herman Hese je bio nemački pisac, pesnik i slikar. Rođen je 2. jul 1877. godine u gradu Kalvu, Virtember, a umro u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine. Duboko saživljavanje sa savremenim problemima i otpor konvencionalnim društvenim normama učinili su ga šezdesetih godina idolom omladine na Zapadu. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 1946. godine. Najpoznatija dela: “Demijan”, “Stepski vuk”, “Sidarta”, “Igra staklenih perli”, “Narcis i Zlatousti”.
Citati i izreke – Herman Hese:
Bog nam ne šalje očaj da bi nas ubio, već da bi nov život u nama probudio.
Suze su otopljeni led iz duše.
I ako uopšte znam šta je ljubav, onda to znam zbog tebe.
Pisati je dobro, razmišljati je bolje. Mudrost je dobra, strpljenje je bolje.
Ako nekog mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo nešto što je usađeno u nama samima. Ono što nije u nama samima, to nas ne uzbuđuje.
Blagost je jača od strogosti. Voda je jača od stene.
Deca nipošto nisu blažena. Ona su sposobna da osećaju mnoge sukobe, rastrzanost i patnju.
Zlo koje jedno drugom nanosimo vreme briše i srce zaboravlja, ali časovi sreće ostaju – njihov sjaj je u nama.
Postoji neko zlo među ljudima koje ih sprečava da se udružuju i nagoni ih da između sebe otvaraju ponor. Jedino ljubav može da ih natera da taj jaz premoste.
Ljudi koji imaju hrabrost i karakter drugim su ljudima uvek neugodni.
Suprotnost svake istine je takođe istina.
Ljubav ne postoji zato da nas usreći. Ja verujem da postoji zato da nam pokaže koliko možemo izdržati.
I najnesrećniji život ima svojih sunčanih časova i, pod peskom i kamenjem, svoje sitne cvetiće sreće.
Novac nije ništa, moć nije ništa. Mnogi imaju i jedno i drugo, a ipak su nesrećni.
Nije sreća biti voljen. Svako voli sebe, ali voleti drugog, to je sreća!
Patnja zadaje bol samo zato što je se bojiš. Ona te proganja zato što bežiš od nje. Ne moraš bežati, ne moraš je se bojati. Moraš voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj bežati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mržnjom. Tvoja mržnja je to što ti nanosi bol i ništa drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne učiniš time.
Nije naš cilj da postanemo kao drugi; potrebno je da se međusobno razlikujemo, da naučimo da vidimo drugačije ljude od sebe i da ih poštujemo zbog toga što su.
Imamo u duši sve ono što je ikada živelo u ljudskim dušama. Svi Bogovi i đavoli koji su ikada postojali… svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogućnosti, kao želje, kao izlazi.
Preuzeto: http://edukacija.rs