Pablo Pikaso je začetnik kubizma, i jedan od najvećih i najuticajnijih umetnika 20. veka. Bio je slikar, vajar, grafičar i scenograf, a njegovo stvaralaštvo se smatra prekretnicom u umetnosti.
Rani život i obrazovanje Pabla Pikasa
Rođen je 25. oktobra 1881. godine u Malagi, u Španiji, kao prvo dete u porodici. Otac mu je bio slikar, a radio je kao profesor crtanja u jednoj školi u Malagi. Pikaso je još od malih nogu počeo da usvaja od oca slikarske veštine, a kada mu je bilo 13 godina, već je bio veštiji slikar od oca. Ubrzo je izgubio volju za školom, i umesto da pohađa časove, dane je provodio crtajući. Kada se sa porodicom preselio u Barselonu 1895. godine, Pikaso, kao četrnaestogodišnjak, upisuje Akademiju lepe umetnosti.
„Slikarastvo je samo drugi način da vodite dnevnik.“ – Pablo Pikaso
Dve godine kasnije se seli u Madrid, gde pohađa Kraljevsku akademiju San Fernando. Međutim, nije mu se svidelo što je akcenat Akademije bio na klasičnim predmetima, pa je ponovo počeo da izbegava časove, lutajući ulicama grada i slikajući ono što vidi, uglavnom cigane, prosjake i prostitutke. Već 1899. godine se vraća u Barselonu, i tamo počinje da proučava istoriju umetnosti i savremenu umetnost. U Barseloni se, takođe, združio s umetnicima i intelektualcima koji su se okupljali u kafiću „Četiri mačke“. Inspirisan anarhistima koje je tamo sretao, Pikaso odlučno odstupa od klasičnih tehnika kojima su ga učili, i započinje proces eksperimentisanja, koji će trajati čitav njegov život. Ubrzo napušta Barselonu i odlazi u Pariz, gde nastaju njegova najveća dela.
Stvaralaštvo
Pikasovo umetničko stvaralaštvo odlikuje konstantno preklapanje perioda. U svom Plavom razdoblju, koji je trajao od 1901. do 1904. godine, slikao je prvenstveno siromahe. Slikama dominiraju različite nijanse plave boje koje ostavljaju melanholičan utisak na posmatrača. Dela iz ovog perioda spadaju u najpopularnija umetnička dela 20. veka, a neka od njih su “Stari gitarista”, “Život”, “Skroman obrok” i “Obrok slepca”.
Zatim je usledilo Ružičasto razdoblje, zastupljeno 1905. i 1906. godine. Ovaj period karakterišu svetlije boje i veći lirski izraz, a glavna tematika često potiče iz cirkuskog života. Najpoznatije delo iz ovog perioda je “Porodica akrobata“, koje se danas nalazi u Umetničkom institutu u Čikagu.
Portreti koje je slikao od 1900. do 1905. godine bili su uglavnom pljosnati, tj. dvodimenzionalni. Međutim, krajem 1905. godine, pod uticajem francuskog slikara Pola Sezana, počeo je da se zanima za slikarsku zapreminu i da slika trodimenzionalne likove. Tako je nastala prva slika koja se smatra delom kubizma, “Gospođice iz Avinjona”. Glavna odlika ove slike je da se lica gospođica istovremeno vide i spreda i iz profila.
Posle 1910. godine njegova dela su postajala sve apstraktnija, a ponekad su čak predmeti i likovi sa slika bili nerazaznatljivi, jer su se boje i linije preklapale. Slike vredne pomena iz ovog perioda su “Portret Ambroaza Volara“, “Mrtva priroda sa lulom” i “Violina“.
Osim što je osnovao kubizam, ovaj veliki umetnik je dao značajan doprinos i simbolizmu i nadrealizmu, a takođe je zajedno sa Žoržom Brakom stvorio tehniku poznatu kao kolaž. Naime, godine 1911. počeo je svojim slikama da dodaje slova i komadiće novina i časopisa, i tako izmislio kolaž.
Pablo Pikaso “Gernika”
Početkom dvadesetih godina, jedno vreme je slikao realistične i ozbiljne prikaze u klasičnom stilu, a najpoznatije delo iz ovog perioda je Žena u belom. Od 1927. godine stvarao je dela u skladu sa nadrealizmom, koji je proistekao iz kubizma. Njegova najslavnija slika iz ovog razdoblja je “Gernika“, nastala 1937. godine. Ona prikazuje užas tokom bombardovanja grada Gernike tokom građanskog rata u Španiji i u neku ruku, predstavlja spomenik nastradalima u ratu. Boje koje vladaju su crna, bela i siva, čime je Pikaso uspeo živo da nam predstavi patnju, stradanje i surovost rata.
Pored slika, veoma su značajne i Pikasove skulpture. Uglavnom je koristio motive iz prirode i izvajao je nekoliko desetina skulptura ptica, pre svega sova. Neke od njegovih najpoznatijih skulptura, izuzimajući ptice, su “Plava vaza“, “Mala žena koja stoji“, “Koza” i “Dete faun” (prim. prev. faun je mitsko biće, seoski bog predstavljen u obliku čoveka s kozjim rogovma, ušima, nogama i repom).
Privatni život
Bio je veoma harizmatična i dopadljiva ličnost. Smatralo se da živi životom pravog boema, a veze s velikim brojem žena su se ponekad uplitale u njegovo stvaralaštvo, određujući mu pravac. Pored mnogobrojnih devojaka, ljubavnica, muza i prostitutki koje su prošle kroz njegov život, ženio se samo dva puta. Prvi brak, s balerinom Olgom Koklovom, potrajao je svega devet godina, od 1918. do 1927. Drugi put se oženio Žaklinom Rok tek kada mu je bilo 69 godina.
Između dva braka, 1935. godine, upoznao je slikarku Doru Mar na snimanju filma Zločin gospodina Langa, reditelja Žana Renoara. S Dorom je Pikaso veoma brzo uspostavio ljubavnu, ali i profesionalnu vezu koja je trajala duže od 10 godina, tokom kojih je slikarka vodila žestoku borbu s depresijom. Rastali su se 1946. godine, tri godine nakon što je Pikaso započeo ljubavnu aferu s drugom ženom.
Duga i plodna karijera ovog izvanrednog umetnika završila se njegovom smrću 8. aprila 1973. godine u Francuskoj. Međutim, njegova dela žive i danas, a svojom vrednošću održavaju i uspomenu na Pabla Pikasa veoma živom. Skoro 80 godina svog života Pikaso je posvetio stvaralaštvu, i na taj način doprineo razvoju moderne umetnosti 20. veka.
Zanimljivosti o Pikasu
- Pikasovo puno ime se sastoji od 23 reči, a nazvan je po raznim svecima i rođacima.
- Prema jednoj legendi, prva reč koju je izgovorio kao beba bila je „olovka“.
- Svoju prvu sliku je naslikao kada mu je bilo samo 9 godina.
- Kružile su glasine za vreme njegovog života da je, zapravo, bio levoruk.
- Prvi posao mu je dao trgovac umetničkim delima, Per Menah.
- Pikasova dela se danas nalaze u muzejima širom sveta.
- Godine 1917. bio je član Ruskog baleta koji je nastupao u Rimu.
- Imao je četvoro dece koje su mu podarile tri različite žene.
Preuzeto: http://edukacija.rs
