Dušan „Duško“ Radović bio je srpski pesnik, pisac, novinar, aforističar i TV urednik. Neka od njegovih napoznatijih dela su: “Kapetan Džon Piplifoks”, “Poštovana deco”, “Smešne reči”, “Na slovo, na slovo”, “Beograde, dobro jutro 1” i mnoga druga dela. Njegove pesme su postale hitovi za decu u izvođenju dečijeg hora “Kolibri” – Mrak, Plavi zec, Strašan lav, Šta je na kraju, Pesma o mleku, Tatin muzičar, Zdravica (Sve što raste htelo bi da raste…)
Citati i izreke – Duško Radović
Ko prvi devojci, njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova žena.
Svaka žena ima po jednu, prvu ljubav, za uspomenu i dugo sećanje, za kajanje i uzdisanje, za bolje razumevanje poezije i muzike.
Vodite računa o svom prezimenu. Ono će živeti duže od vas i odgovarati za sve gluposti i greške.
Oni koji izdaju i štampaju papirni novac mogli bi sa jedne strane svake novčanice štampati i uputstva za upotrebu. Mnogi građani imaju para, ali ne znaju šta sa njima da rade.
U Poljskoj jeste zanimljivo ali ne možemo reći da je kod nas dosadno. Uzbudljivo je u Engleskoj, u Italiji, u Španiji, ali nije tačno da i kod nas nema šta da se vidi i čuje. Uopšte, mi spadamo među zanimljive zemlje u Evropi.
Juče i prekjuče bili ste na imanju i osećali ste se dobro. Danas se vraćate na ovo naše zajedničko nemanje i ponovo postajete bespomoćni i mrzovoljni. Izgleda da drukčije i ne može. Ono što imamo na jednoj strani, to mora da fali na nekoj drugoj.
Molimo pametne i poštene da čuvaju zdravlje i ne gube nadu. Za svaki slučaj. Ako nam niko drugi ne pomogne.
Uvek je bolje TAMO nego OVDE i uvek je lepše ONO nego OVO. Nemamo sreće sa onim što imamo i što jesmo. Našu sreću uživaju drugi a da to možda i ne znaju.
Ko želi da je stalno u pravu, mora često menjati mišljenje.
Ima žena koje vole samo svoje muževe. Nisu ništa posebni ti muževi, već te žene.
Niko ne veruje lepim ženama. Suviše su lepe da bi bile verne. Takav je slučaj i sa pametnim muškarcima.
Najviše vas mrze oni koji vam najviše duguju.
Kad će taj metro? Mnogi Beograđani su već odavno pod zemljom i čekaju.
Nemojte živeti sto godina, jer će vam deca tada imati po sedamdeset i osamdeset godina i tek tada nećete znati šta da radite s njima.
Svako dete trebalo bi da ima bar po jednu sestru ili brata, za slučaj da mu fale mama ili tata.
Preuzeto: http://edukacija.rs
