Danilo Kiš (Subotica, 22. februar 1935. godine – Pariz, 15. oktobar 1989. godine) bio je jugoslovenski književnik i dopisni član SANU-a. Jedan je od najčešće prevođenih pisaca sa ovih prostora, a svoje prve radove objavio je 1953. godine. Njegova najpoznatija dela su: “Mansarda”, “Bašta, pepeo”, “Peščanik”, “Grobnica za Borisa Davidoviča”, “Rani jadi”, “Enciklopedija mrtvih”, “Čas anatomije”.
Citati i izreke – Danilo Kiš:
Gaji sumnju u vladajuće ideologije i prinčeve. Drži se podalje od prinčeva.
Suština čoveka, crta koja ga odvaja od životinje, jeste svest o sopstvenoj smrti.
Kad budu svi roktali svojim svinjskim srcima, poslednji koji će još gledati ljudskim očima i osećati ljudskim srcem biće oni kojima ne bejaše strano iskustvo umetnosti.
Istoriju pišu pobednici. Predanja ispreda puk. Književnici fantaziraju. Izvesna je samo smrt.
Nacionalizam je, pre svega paranoja. Kolektivna i pojedinačna paranoja.
Opasno je naginjati se nad tuđom prazninom, a u pustoj želji da se u njoj, kao na dnu bunara ogleda svoje vlastito lice; jer i to je taština. Taština nad taštinama.
Hteo sam da pokažem kako u vrlo različitim epohama postoji nepokretna konstanta. Sveprisutnost ljubavi i smrti.
Ne volim ljude koji se izvlače iz svega kao kišne gliste. Bez ožiljka i bez ogrebotine. Komedijaši.
Nisu opasne sve knjige, opasna je samo jedna.
Preuzeto: http://edukacija.rs
