Proročanstva Baba Vange su široko rasprostranjena u celom svetu i mnogi se interesuju za vizije koje je ova, poreklom Bugarka, izrekla. Ona je nagovestila katastrofu u Černobilju i teroristički napad na Ameriku. Takođe, u jednoj od vizija je predvidela uspon Islamske države i cunami 2004. godine. Međutim, ono što je ljudima nepoznato, jeste ko je ova žena i kakav je život zaista vodila!
Pravo ime Baba Vange je Vangelia Pandeva Dimitrova Gušterova rođena u Bugarskoj. Smatra se jednom od najvećih proričica nove istorije sa Balkana.
Vangina sestrična, Kasimira Stajanova, tvrdi da je proročica odrasla u siromašnoj porodici. Roditelji su joj bili seljaci, neutvrđene nacionalnosti. Majka joj je rano preminula, dok se otac kasnije priklonio “Unutrašnjoj makedonsko-odrinskoj revolucionarnoj organizaciji”.
Kada je imala 12. godina, Vanga je sa porodicom napustila rodnu Strumicu i započela život u Novom Selu. Godinu dana kasnije teško je povređena u oluji nakon koje joj je postepeno slabio vid koji je do 16. rođendana u potpunosti izgubila.
Nesreća se ujedno povezuje sa početkom njenih proročanskih sposobnosti i vizija. Do punoletstva je živela u sanatorijumu u blizini Beograda. U školi za slepe u Zemunu je učila kućne poslove da bi se potom vratila u Bugarsku i brinula o mlađoj braći i sestrama. Godine 1940. ostala je bez oca pa je porodica upala u teške finansijske probleme. Navodno je upravo u tom razdoblju otkrila da ima sposobnost komuniciranja sa svecima.
U javnost je prvi put stupila početkom aprila 1941. Govorila je da je više puta u posetu došao “ozaren jahač” i otkrio kako će se “uskoro dogoditi strašne stvari”. I zaista… nemački Vermaht (oružane snage nacističke Nemačke) je 6. aprila krenuo prema Jugoslaviji.
Sve više ljudi je dolazilo da je pita za savet ili uslugu, a jedan od njih je bio i Dimiter Gušterov za kojeg se i udala. Sa suprugom se 1942. preselila u Petrič u kojem je brzo stekla ugled i dobila je nadimak “petrička gledarica”.
Neograničen pristup su imali političari i poznate osobe, a pojavljivanje u javnosti sa Babom Vangom smatralo se pravom privilegijom. Pred kraj života je dala da se sagradi crkva u gradiću Repite. Umrla je 11. avgusta 1996. u Sofiji, a pokopana je u “svojoj” crkvi. U njenoj kući u Petriču se od 2008. nalazi Muzej Babe Vange.
Preuzeto: telegraf.rs
