Na današnji dan, 3. februara 1468. godine, preminuo je Johan Gutenberg, pronalazač tehnike štampanja metalnim pomičnim slovima.
Ideja o ovoj tehnici je bila već poznata, ali do tada nije bila usavršena. Poznati su i navodi da je ona već ranije bila realizovana u Kini, Koreji i Japanu. Najstarija još učuvana štampana knjiga datira iz 868.
Godine 1041. se u Kini pojavljuju i prvi primerci štampanih knjiga tehnikom metalnih pomičnih slova i kao pronalazač se navodi izvesni Bi Šeng.
Gutenbergova zasluga se sastoji u usavršavanju pojedinačnih pokretnih slova, legura olova, antimona i kalaja u tehnici visoke štampe, ali i tadašnji pronalazak štamparske prese. O njegovom životu je veoma malo poznato – veliki deo informacija su samo pretpostavke.
Rođen je između 1395. i 1405. godine, kao sin plemića i trgovca Frile Gensflajša u Majncu, gde i umire 3. februara 1468. godine. Pošto je tačan datum njegovog rođenja nepoznat, “Gutenbergovo udruženje” je, da bi 1900. godine slavilo petstogodišnjicu njegovog rođenja, „proglasilo“ 1400. kao tu godinu.
Radio je kao zlatar i pisar, kada je došao u dodir s prvim štampanim knjigama. S advokatom i trgovcem Johanom Fistom, uz njegovu veliku finansijsku pomoć, osniva štampariju, gde primenjuje novu tehnologiju štampanja knjiga. Poznata je Gutenbergova Biblija, koja je između 1448. i 1457. štampana u 180 primeraka od kojih su 49 još očuvani.
Njegovo uvođenje mehaničkog pokretnog tipa štampanja u Evropu započelo je revoluciju štamparstva i smatra se prekretnicom drugog milenijuma, čime je započeo moderni period ljudske istorije. To je odigralo ključnu ulogu u razvoju renesanse, reformacije, prosvetiteljstva, i naučne revolucije i položilo je materijalnu osnovu za modernu ekonomiju baziranu na znanju i širenje učenosti u mase.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
