Aleksandar III Makedonski ili Aleksandar Veliki bio je kralj Makedonije od 336. do 323. godine p.n.e. Tokom svoje vladavine ujedinio je Grčku, ponovo uspostavio Korintski savez i osvojio Persijsko carstvo.
Aleksandar Makedonski – Detinjstvo i školovanje
Aleksandar Makedonski rođen je u Peli, u Antičkoj Makedoniji, 20. jula 356. godine p.n.e. Njegovi roditelji bili su kralj Filip II Makedonski i kraljica Olimpijada. Mladi crnooki princ divnih uvojaka, zajedno sa svojom sestrom, odgajan je na kraljevskom dvoru. Tokom odrastanja, Aleksandar je retko viđao svog oca koji je svoje vreme provodio u vojnim pohodima i vanbračnim aktivnostima. Iako je Olimpijada bila odličan uzor dečaku, njega je vređalo očevo odsustvo.
343. godine p.n.e kralj Filip II je zaposlio filozofa Aristotela da podučava njegovog sina. Tokom tri godine, Aristotel je dečaka učio o filozofiji, poeziji, drami, nauci i politici. Kako je Aristotel video da zbog Homerove „Ilijade” Aleksandar sanja o tome da postane heroj, napravio mu je skraćenu verziju knjige koju bi mogao da nosi u džepu.
341. godine p.n.e. šesnaestogodišnji Aleksandar postao je vojnik i krenuo u svoju prvu vojnu ekspediciju, u kojoj se borio protiv Tračana. Pomogao je svom ocu u bitki kod Heroneje 338. godine p.n.e. protiv udruženih armija Atine i Tebe. Kada je Filip II uspeo da udruži sve Grčke države, osim Sparte, u Korintski savez, sloga između oca i sina je nestala. Filip se oženio Kleopatrom Euridikom i odbacio Aleksandovu majku Olimpijadu. Aleksandar i njegova majka bili su primorani da pobegnu iz Makedonije kod Olimpijadine porodice u Epir, sve dok se otac i sin nisu izmirili.
Makedonski kralj
336. godine p.n.e. Aleksandrova sestra udala se za Molosijskog kralja. Na proslavi venčanja koja je usledila, makedonski plemić Pausanije ubio je kralja Filipa II. Kako se titula kralja u Makedoniji nije prenosila s oca na sina, devetnaestogodišnji Aleksandar bio je odlučan da zauzme presto. Ubrzo je dobio podršku makedonske vojske koja ga je postavila za feudalnog kralja i zavetovala se da mu pomogne da ubije potencijalne naslednike prestola. Olimpijada, koja je iznad svega volela svog sina, osigurala je njegovo mesto na tronu tako što je ubila kćer kralja Filipa II i Kleopatre Euridike, nateravši time njenu majku da izvrši samoubistvo.
Iako je bio feudalni kralj, Aleksandar nije odmah stekao vlast nad Korintskim savezom pošto su države, posle smrti kralja Filipa, pokazivale različite interese. Države u Korintskom savezu želele su same da vladaju njim, pa su otposlale vojsku na Aleksandra. Aleksandar je porazio vojsku, a njegova pobeda značila je da on ima potpunu kontrolu nad Korintskim savezom. Do jeseni 336. godine p.n.e. Aleksandru je pripala i potpuna vojna moć nad Persijskim carstvom.
Osvajanja Aleksandra Makedonskog
Kako se Aleksandar približavao kraju svojih pohoda na severu, stigle su mu vesti da je grčki grad-država Teba isterao vojsku koju je on tamo postavio. Plašeći se pobune drugih gradova-država, Aleksanar je poslao svoju ogromnu vojsku – sačinjenu od 3.000 konjanika i 30.000 pešaka – na jug. U međuvremenu, Aleksandrov general napredovao je kroz Malu Aziju.
Aleksandar je u Tebu stigao tako brzo da Tebljani nisu stigli da prizovu svoje saveznike u pomoć. Za samo tri dana, u Tebi je nastao masakr. Aleksandar se nadao da će uništenje Tebe poslužiti kao upozorenje drugim gradovima-državama koje su planirale pobunu. Taktika zastrašivanja pokazala se efikasnom pošto su grčki gradovi-države odlučili da se zavetuju na odanost Makedonskom carstvu.
334. godine p.n.e. Aleksandar je stigao u Troju. Tada se suočio sa persijskim kraljem Darijem III. Brzo je potukao Darijevu vojsku, a do jeseni je prešao preko južne obale Male Azije do grada Gordiona, gde je njegova vojska ostala preko zime. U leto 333. godine p.n.e. Aleksandrova i Darijeva vojska ponovo su se suočile. Iako je vojska Aleksandra Makedonskog bila brojno nadjačana, ponovo je uspela da porazi Darijevu, što je nagnalo persijskog kralja u beg.
Novembra 333. godine p.n.e. Aleksandar se proglasio kraljem Persije nakon što je uhvatio i zarobio Darija III. Sledeće u Aleksandrovom planu bilo je osvajanje Egipta, koje mu je vrlo lako pošlo za rukom. Egipt je pao bez pružanja otpora, a 331. godine p.n.e. Aleksandar je osnovao veličanstveni grad Aleksandriju. Aleksandar je tada postao, prema rečima istoričara: „Kralj Vavilona, kralj Azije, kralj četvrtine sveta“.
Aleksandar Veliki – Smrt „kralja sveta”
Naredni pohod kralja Aleksandra bio je istočni Iran, u kom je 327. godine p.n.e. stvorio makedonske kolonije. Nakon što je zarobio iranskog princa, oženio se njegovom kćerkom Roksanom. 328. godine p.n.e. svoj pohod nastavio je prema Indiji, gde je pobedio vojsku kralja Pora. Prema istoriji, to je bila krvava bitka, u kojoj je vojska Indije imala dve stotine ratnih slonova, od kojih su se makedonci jedva odbranili. Por je zatim zarobio Aleksandra, ali je on stekao slobodu, Porovu lojalnost i oproštaj ponovo ga postavivši za kralja.
Aleksandar je želeo da ide dalje, da pokori ceo svet, ali je njegova vojska počela da pokazuje znake pobune. Kako su vojnici odbili da idu u dalji pohod, najviše zbog iznemoglosti i surovih tropskih vrućina, Aleksandar nije imao drugog izbora nego da se vrati. U toku povratka kroz Indiju mnoge vojnike snašle su bolesti, povrede i smrt, a Aleksanar Veliki je ranjen. Oporavio se 325. godine p.n.e. i nastavio sa svojom vojskom put preko Persijskog zaliva.
Ponovo se našavši u Vavilonu, počeo je da sastavlja planove za pohod na Afriku. Međutim, iako je vojska bila spremna, Aleksandar Makedonski iznenada je umro 13. juna 323. godine p.n.e. Pretpostavlja se da je uzrok smrti bila malarija. Imao je trideset i dve godine kada je preminuo i nije doživeo rođenje svog sina. Roksana je rodila Aleksandra IV nekoliko meseci nakon smrti Aleksandra Velikog.
Preuzeto: http://edukacija.rs
