Okrivivši je za atentat u kojem je 28. juna 1914. u Sarajevu ubijen prestolonaslednik Franc Ferdinand, Austrougarska je Srbiji na današnji dan, 23. jula 1914. godine, uputila ultimatum i zahtevala odgovor u roku od 48 sati.
Uslovi ultimatuma su bili takvi da je bilo jasno da ih Srbija kao suverena država neće prihvatiti. Uz podršku Nemačke, Beč je odlučio da Srbiju vojno kazni, najviše zbog jačanja njenog autoriteta u južnoslovenskim delovima Austrougarske.
Austrougarska tražila je od Srbije sledeće:
1. Da spreči izdavanje publikacija koja podstiču mržnju i neprijateljstvo prema Austrougarskoj.
2. Da momentalno raspusti organizaciju Narodna odbrana i da isto postupi i sa drugim organizacijama koje učestvuju u propagandi protiv Austrougarske.
3. Da iz javnog obrazovanja ukloni sve što bi moglo da služi za podsticanje propagande protiv Austrougarske.
4. Da iz vojske i administracije uopšte ukloni sve oficire koji su krivi za propagandu protiv Austrougarske, a imena tih oficira dostavi vlasti Austrougarske.
5. Da prihvati učešće austro-ugarskih organa vlasti u suzbijanju subverzivnih delatnosti protiv Austrougarske na teritoriji Srbije.
6. Da preduzme sudski postupak protiv saučesnika Sarajevskog atentata koji su na srpskoj teritoriji, uz pomoć i uputstva austro-ugarskih organa.
7. Da momentalno uhapsi dve imenovane osobe koje su upletene u atentat po istrazi koju je preliminarno sprovela Austro-Ugarska.
8. Da efikasnim merama spreči nelegalni prenos oružja i eksploziva preko granice.
9. Da uputi Austrougarskoj objašnjenja povodom izjava visokih srpskih zvaničnika u Srbiji i inostranstvu, koji su izrazili neprijateljstvo prema Austrougarskoj.
10. Da bez odlaganja obavesti Austrougarsku o ispunjavanju ovih obaveza.
Odgovor srpske kraljevske vlade na austrougarski ultimatum napisali su Stojan Protić i predsednik vlade Nikola Pašić, koji ga je lično uručio baronu Gizlu. A taj odgovor je, čak i prema sudu nemačke diplomatije, bio remek-delo. Imajući u vidu krajnju iscrpljenost balkanskim ratovima, srpska vlada je prihvatila sve zahteve, sem da austrougarski organi vode istragu u Srbiji, jer bi to predstavljalo kršenje ustava i suvereniteta Srbije.
Austrougarska je to iskoristila da 28. jula 1914. Srbiji objavi rat, čime je započeo Prvi svetski rat.
