Danas, 26. oktobra, navršava se tačno 60. godina, otkako je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu za književnost. “Za epsku snagu kojom je oblikovao teme i prikazao sudbine ljudi tokom istorije svoje zemlje”, glasilo je obrazloženje Nobelovog komiteta.
Nobelova nagrada je internacionalna nagrada, koju godišnje dodeljuju švedske i norveške institucije, kao znak priznanja za akademska, kulturna, i/ili naučna dostignuća.
Andrić je te godine “pobedio” druge veoma ozbiljne kandidate, među kojima su bili i Džon Stajnbek, Alberto Moravija, Grejem Grin, Lorens Darel…
Naš Nobelovac je bio pripadnik naprednog revolucionarnog pokreta protiv Austrougarske vlasti „Mlada Bosna“ i strastveni borac za oslobođenje južnoslovenskih naroda od Austrougarske monarhije. U austrijskom Gracu je diplomirao i doktorirao, a vreme između dva svetska rata proveo je u službi u konzulatima i poslanstvima Kraljevine Jugoslavije u Rimu, Bukureštu, Gracu, Parizu, Madridu, Briselu, Ženevi i Berlinu. Bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti u koju je primljen 1926. godine. Njegova najpoznatija dela, pored romana „Na Drini ćuprija“, su i „Travnička hronika“, „Prokleta avlija“, „Gospođica“ i „Jelena, žena koje nema“. U svojim delima se uglavnom bavio opisivanjem života u Bosni za vreme osmanske vlasti.
Među prvima, čestitku Ivi Andriću uputio je Oskar Davičo, koji je ocenio da je Nobel za Andrića upravo znak da pravda pobeđuje. “Ivo Andrić je prvi naš pisac, koji je probio zid gluvila koji ne postoji samo oko naše literature. On je omča oko književnosti svakog malog naroda. Andrić ju je prekinuo”, pisalo je u čestitki.
Do danas, Ivo Andrić ostao je jedni naš laureat najčuvenijeg svetskog priznanja.
