Bio je to dvokrilac, sa dva prednja kanarda, dva zadnja kormila i dve elise lančanicima povezane sa motorom, koji je konstruisao i napravio Čarls Edvard Tejlor, pri čemu je pilot ležao na donjem krilu i konopcima kontrolisao komande. Avion nije imao točkove, kao stajni trap koristio je jednu vrstu skija postavljenih na šine koje su se mogle okrenuti u pravcu vetra prilikom poletanja.
Nakon neuspešnog pokušaja izvedenog 14. decembra, završenog manjim oštećenjima na letelici. Istorijski let obavljen je u prisustvu nekolicine posmatrača, 17. decembra 1903. u 10.35 po jakom vetru i tmurnom vremenu.
Orvil Rajt je je tom prilikom pilotirao, ležeći na dodnjem krilu aviona i konopcima kontrolišući komande, dok je njegov brat trčao pored letelice, pridržavajući je za jedno krilo, sve dok nije sama uspostavila ravnotežu. Avion je poleteo i u vazduhu se zadržao 12 sekundi, a preleteo je 37 metara. Ovo se iz današnje perspektive možda ne čini velikim dostignućem, ali tada je predstavljalo izuzetan uspeh.
Tog dana su Orvil i Vilbur izveli još tri leta, a najduži je iznosio 260 metara i trajao je 59 sekundi.
