Žene zaposlene u tekstilnoj industriji su 8. marta 1857. godine u Njujorku protestvovale zbog loših uslova i niskih plata. Danas, zahvaljujući njima, obeležavamo Međunarodni dan žena.
Američke radnice su tog dana marširale i zahtevale bolje uslove, radno vreme u trajanju od 10 sati dnevno, povećanje plata, pravo da glasaju i, uopšte, jednakost. Skupu su prisustvovale stotine žena, a protest je prekinula policija.
Ipak, nekoliko meseci kasnije, radnice u tekstilnoj industriji su osnovale radnički sindikat.
Protesti nezadovoljnih žena od tog trenutka bili su sve ćešći, a jedan od najznačajnijih je održan 1908. godine, kada je Njujorkom marširalo 15.000 žena, tražeći isto što i dame 1857. godine – pravo glasa, više plate i kraće radno vreme.
Dve godine kasnije, 1910, u Kopenhagenu je održana Prva međunarodna ženska konferencija, u Socijalističke internacionale, a tom prilikom je ustanovljen Dan žena. Predlog za obeležavanje ovog datuma dala je Klara Cetkin, čuvena nemačka aktivistkinja za prava žena. Već 1911. godine, više od milion žena je slavilo Dan žena u Nemačkoj, Švajcarskoj, Austriji i Danskoj. Ubrzo je u Rusiji Dan žena postao državni praznik, a on se u sovjetskoj eri obeležavao kao praznika “Herojstvo radnica”.
Od 1975. godine, koju su Ujedinjene nacije proglasile godinom žena, ovaj praznik je i zvanično Međunarodni dan žena. Danas se u čast dama svakog osmog marta širom sveta održavaju brojne manifestacije, na kojima se ističe uspeh žena na svim poljima.
Sudeći po nekim izvorima, njujorški protest nije se dogodio 8. marta. Štaviše, mnogi veruju da se na današnji dan nije dogodilo ništa u vezi s pravima žena. Sociološkinja Lilijan Kandel i feministkinja Fransoaz Pik smatraju da je smeštanjem Dana žena u okvir osmog marta i podsećanjem na njujorške radnice izbegnuto da se ovaj praznik vezuje za sovjetsku istoriju, čime je on dobio snažniji međunarodni karakter.
