Akadamija je ustanovljena zakonom od 1. novembra 1886. koji je skupština izglasala, a kralj Milan Obrenović obnarodovao u Nišu. Ovaj zakon se zvao Osnovni zakon Kraljevsko-srpske akademije i njime je bilo određeno da prve akademike bira kralj, a da zatim akademici dalje sami biraju nove članove. Zadatak akademije je bio “da nauku obrađuje i unapređuje; da postavlja i održava zdrave osnove naučnome sudu; da obelodanjuje i izaziva istraživanja naučna u prirodi, društvu i istorijskim spomenicima; da potpomaže udomaćivanje i razvitak viših umetnosti; da udruženom snagom za napredak prosvete izvršava ono, za šta je posebna snaga nedovoljna”.
Prve akademike, njih 16, imenovao je kralj Milan 5. aprila 1887. Tada su postojala 4 odeljenja Akademije, ili kako se to zvalo “stručne akademije”, i svaka je na početku dobila po 4 redovna člana. Bili su to:
Akademija prirodnih nauka: Josif Pančić, Dimitrije Nešić, Jovan Žujović, Ljubomir Klerić.
Akademija filozofskih nauka: Stojan Novaković, Milan Kujundžić Aberdar, Svetislav Vulović, Svetomir Nikolajević.
Akademija društvenih nauka: Čedomilj Mijatović, Milan Đ. Milićević, Ljubomir Kovačević, Panta Srećković.
Akademija umetnosti: Ljubomir Nenadović, Matija Ban, Mihailo Valtrović, Davorin Jenko.
Prvi predsednik bio je Josif Pančić, a sekretar Jovan Žujović.
Preuzeto: nationalgeographic.rs
