Na današnji dan, 22. februara 1848. godine, u Parizu je počela Februarska revolucija izazvana privrednom krizom.
Smena monarhističkog i republikanskog oblika uređenja pratila je dugo Francusku.
Nemiri su kao i uvek započinjali i bili najžešći u Parizu. Izbili su kada je vlada zabranila održavanje političkih skupova. Nezadovoljni Parižani krenuli su na dvor, a kralj Luj Filip odrekao se prestola i pobegao u večno pribežište smenjenih vlara – Englesku. Julska monarhija je srušena, a pobunjenici su proglasili Drugu republiku, organizovali privremenu vladu i sazvali ustavotvornu skupštinu, pošto su prethodno uveli opšte pravo glasa. Krajem godine, za predsednika je izabran Luj Napoleon Bonaparta.
Radnici, predvođeni Lujom Blanom, izborili su se za osnivanje tzv. državnih radionica, ali je ovaj eksperiment propao – od njega je ostalo samo nekoliko popločanih ulica u Parizu. U sukobu sa buržoazijom, radnici su uspeli da privremeno zagospodare skupštinom. U trodnevnim borbama na barikadama, general Luj Kavenjak rasterao je radnike i povratio vladu vlasti. I Luj Blan je morao da se skloni u Englesku.
Francuska je, pored republike i predsednika, dobila i jedan od najdemokratskijih ustava, kojim je potvrđeno opšte pravo glasa. Ni Druga republika nije dugo trajala, ukinuta je 1852. godine, kada se državnim udarom, učestalim političkim izumom za promenu vlasti, predsednik proglasio za cara Napoleona III (1852-1871).
