Na današnji dan, 17. februara 1600. godine, pogubljen je Đordano Bruno, dominikanski fratar, filozof, astronom, pesnik i matematičar.
Đordano Bruno obrazovan je sholastički, ali je uvek sumnjao u tradicionalno učenje. Zato je proputovao Evropu u potrazi za istinom – živeo je u Londonu, Ženevi, Parizu, nemačkim gradovima Marburgu, Vitenbergu, Helmštetu, Frankfurtu…
On je prihvatio Koprenikov heliocentrični sistem i verovao da je svemir beskonačan. Smatrao je da su filozofija i teologija nespojive, poricao hrišćanske dogme i protivio se shvatanju Boga kao ličnosti. Bio je zagovornik teorije o tome da se sve sastoji od večne i beskrajne supstnce. Kako je 1908. godine navedeno u “Katoličkoj enciklopediji”, Đordano Bruno nije osuđen zbog toga što je branio Kopernikov heliocentrični astronomski sistem niti zbog svoje doktrine pluraliteta nenaseljenih svetova, već zbog svojih stavova o teologiji.
Kada se vratio na tlo današnje Italije, Bruno je u Veneciji uhapšen. Nedugo zatim, Inkvizicija je zahtevala da ga stražari dovedu u Rim. Mesecima se o tome pregovaralo, a potom je, u februaru 1593. godine, Đordano Bruno prešao u rimski zatvor. Suđenje je trajalo sedam godina, a neke od tačaka optužnice bile su, kako piše italijanski istoričar Luiđi Firpo: mišljenje koje se suprotstavlja katoličkoj veri, stavovi o Svetom trojstvu, Isusu Hristu i ovaploćenju koji se razlikuju od stavova Crkve, drugačije mišlenje o Devici Mariji, transupstancijaciji, verovanje u pluralitet nenaseljenih svetova, večnosti itd.
Sedam godina kasnije, 20. januara 1600. godine, papa Kliment VIII proglasio je Bruna jeretikom, a Inkvizicija ga je osudila na smrt. Sudeći po nekim zapisima o tom događaju, Đordano je svojim sudijama rekao: “Možda vi izričete ovu moju kaznu s većim strahom nego što je ja primam.”
Tako je 17. februara iste godine na rimskom Trgu sveća Bruno spaljen na lomači. Njegov pepeo je rasut rekom Tibar, a sva njegova dela svrstana su u Index Librorum Prohibitorum (Lista zabranjenih knjiga).
