Na današnji dan, 02. avgust 1922. godine – Umro je Aleksandar Graham Bel (Alexander Graham Bell), izumitelj telefona (1876).
Ostali događaji na današnji dan, 2. avgust:
1100 – Engleski kralj Viljem Drugi (William), sin Viljema Prvog – Osvajača, ubijen je strelom u šumi tokom lova.
1552 – Dogovorom u Pasauu poništen je Augsburški Interim iz 1548, a luterani (protestanti) su dobili slobodu veroispovesti u Nemačkoj, što je ozakonjeno na Saboru u Augsburgu 25. septembra 1555. godine.
1589 – Zbog prelaska na stranu hugenota, francuskog kralja Anrija III (Henri) ubio je pristalica katoličke Svete lige, dominikanac Žak Kleman (Jacques Clement).
1788 – Umro je Tomas Geinzboro (Thomas Gainsborough), engleski portretista i pejsažista i jedan od osnivača britanske Kraljevske akademije umetnosti.
1799 – Umro je francuski pronalazač Žak Etjen Mongolfje (Jacques Etienne Montgolfier) koji je sa bratom Žozefom Mišelom (Joseph Michel) 1783. konstruisao prvi balon za letenje napunjen zagrejanim vazduhom.
1802 – Napoleon Bonaparta (Bonaparte) je proglašen “doživotnim konzulom” Francuske, što mu je dalo pravo da imenuje naslednika.
1830 – Francuski kralj Šarl Deseti – Burbonski (Charles Bourbon) abdicirao je pod pritiskom Julske revolucije u Parizu, koja je izbila zbog kraljeve odluke da ukine slobodu štampe, raspusti parlament i promeni izborni zakon.
1858 – Britanski parlament je doneo zakon (India Bill) kojim je indijska vlada stavljena pod upravu britanske krune.
1876 – Rodjen je lingvista Aleksandar Belić, predsednik Srpske kraljevske akademije (Srpska akademija nauka i umetnosti) od 1937. do smrti 1960, osnivač moderne dijalektologije, autor “Pravopisa srpskohrvatskog jezika”.
1903 – U Makedoniji je počeo Ilindenski ustanak za oslobodjenje od otomanske vlasti, proglašena je “Kruševska republika” koja se održala samo 11 dana, a ustanak je u krvi ugušen.
1921 – Umro je italijanski operski tenor Enriko Karuzo (Enrico Caruso), proslavljeni izvodjač dela Verdija i Pučinija i kancona. Jedan je od prvih pevača koji je snimio gramofonsku ploču.
1928 – Italija je potpisala 20-godišnji ugovor o prijateljstvu sa Etiopijom.
1934 – Umro je nemački predsednik Paul fon Hindenburg, a Hitler je sebe proglasio firerom (vođom) i preuzeo apsolutnu vlast.
1935 – Velika Britanija je donela zakon kojim je reformisan sistem upravljanja u Indiji, od koje su odvojeni Burma i Aden, garantovana je veća lokalna samouprava u pokrajinama i formirano je centralno zakonodavno telo u Nju Delhiju.
1936 – Umro je francuski inženjer i pilot Luj Blerio (Louis Bleriot), pionir vazduhoplovstva, koji je 1909. prvi avionom preleteo Lamanš.
1939 – Nobelovac Albert Ajnštajn (Einstein) je upozorio američkog predsednika Teodara Ruzvelta (Roosevelt) da nemački naučnici rade na bombi sa uranijumom, posle čega su u SAD počele (početkom 1940) istraživanje radi izgradnje atomske bombe.
1945 – Završena je Potsdamska konferencija na kojoj su sovjetski vodja Josif Visarionovič Staljin, predsednik SAD Gari Truman i premijer Velike Britanije Klement Atli (Attlee) postigli dogovor o demilitarizaciji i denacifikaciji Nemačke i njenoj podeli na okupacione zone posle Drugog svetskog rata.
1970 – Britanski vojnici su u Severnoj Irskoj prvi put upotrebili gumene metke radi smirivanja nereda.
1980 – Od eksplozije bombe na železničkoj stanici u Bolonji poginulo je 85 i ranjeno više od 200 ljudi. To je bio najteži teroristički napad u Evropi posle Drugog svetskog rata i izazvao je talas masovnih protesta širom Italije.
1990 – Iračka vojska napala je Kuvajt i okupirala ga za jedan dan. Slanjem trupa u Kuvajt, irački predsednik Sadam Husein pokrenuo je dogadjaje koji su doveli do Zalivskog rata i stacioniranja američkih trupa u regionu.
1992 – Alžirske snage bezbednosti su uhapsile 50 naoružanih islamskih ekstremista i otkrile njihovo skladište oružja sa 150 bombi.
1994 – Pod pretnjom pooštravanja medjunarodnih sankcija SR Jugoslaviji, vlada Srbije pozvala je lidere bosanskih Srba da prihvate mirovni plan Kontakt-grupe za BIH i upozorila ih da će u suprotnom biti odgovorni za zločin protiv sopstvenog naroda.
1997 – Vodja najjače liberijske gerilske frakcije, Čarls Tejlor (Charles Taylor) proglašen je predsednikom Liberije, čime je okončan sedmogodišnji gradjanski rat.
1999 – U sudaru dva voza u istočnoj Indiji poginulo je 285, a ranjeno oko 300 ljudi.
2001 – Bosanski Srbin, general Radislav Krstić osudjen je u Hagu na 46 godina zatvora zbog genocida, istrebljenja, ubistava i progona bosanskih Muslimana u Srebrenici 1995. Žalbeno veće Haškog tribunala je 2004. Krstiću preinačilo kaznu na 35 godina zatvora.
2002 – Snage pokreta UNITA u Angoli su rasformirane, njenim generalima su oduzeti činovi i oni su integrisani u vojsku Angole.
2004 – Umro je Francuz Anri Kartije-Breson (Henri Cartier-Bresson), fotograf svetske slave.
2007 – Etički kodeks koji predvidja stroža pravila lobiranja u američkom Kongresu usvojen je i u Senatu, što se smatralo ogromnim napretkom. Zakon je posle serije skandala zbog podmičivanja poslanika.
2009 – Sud u Bagdadu osudio je bivše iračke zvaničnike Tarika Aziza i Alija Hasana al-Madžida na po sedam godina zatvora zbog zločina nad Kurdima 1980-tih godina. Aziz je bio zamenik premijera u vreme vladavine svrgnutog predsednika Sadama Huseina, a Al Madžid, Huseinov rodjak, naložio je upotrebu hemijskog oružja protiv Kurda.
2014 – U pojasu Gaze ubijeno je 296 dece i mladih Palestinaca tokom izraelske ofanzive protiv palestinskog pokreta Hamas, saopštio je UNICEF.
2017 – Američki Senat je potvrdio izbor Kristofera Reja (Christopher Wray) za novog šefa Federalnog istražnog biroa (FBI), pošto je iznenada smenjen Džejms Komi (James Comey) zbog uloge u istrazi navodnog ruskog mešanja u predsedničke izbore u SAD.
