Vinston Čerčil je bio premijer Ujedinjenog Kraljevstva koji je svoju zemlju tokom Drugog svetskog rata doveo do pobede nad Hitlerom i Nacističkom Nemačkom.
Mladost Vinstona Čerčila
Vinston Čerčil je rođen 30. novembra 1874. godine u Vudstoku, u Engleskoj. Njegova porodica je bila vrlo bogata, a njegov otac lord Rendolf Čerčil je bio političar na visokoj poziciji u Vladi.
Čerčil je pohađao Kraljevsku vojnu akademiju, a nakon što je diplomirao pridružio se britanskoj konjici. Dok je bio u vojsci radio je i kao novinar i pisao je tekstove o vojsci i bitkama.
Nalazio se u Africi dok je još uvek trajao Drugi burski rat, pa je postao ratni zarobljenik. Uspeo je da pobegne, ali je morao da pređe oko 480 kilometara kako bi bio spašen. Posle toga je neko vreme u Britaniji smatran herojem, a 1900. godine dobio je mesto u parlamentu.
Uspon ka moći
Kada je izbio Drugi svetski rat, 1939. godine, Čerčil je postao komandant kraljevske mornarice. Tadašnji premijer, Nevil Čamberlen, pokušao je da spreči Hitlera tako što će udovoljiti njegovim zahtevima. Čerčil je znao da to neće uspeti i da se moraju boriti protiv Hitlera pre nego što pokori celu Evropu.
Kako su Nemci napredovali, britanski narod je izgubio poverenje u Čamberlena. Nevil Čamberlen je zatim dao ostavku, a Vinston Čerčil je izabran za premijera 10. maja 1940. godine.
Drugi svetski rat
Ubrzo nakon što je Čerčil postao premijer, Nemačka je pokorila Francusku, pa se Brtianija sama borila protiv Nemačke. Čerčil je narodu ulivao nadu uprkos teškoj situaciji. Sklopio je savez protiv Nacističke Nemačke sa Sovjetskim Savezom i Sjedinjenim Američkim Državama. Oni su u istoriji postali poznati kao Saveznici.
Uz pomoć Saveznika, Britanija je uspela da se odbrani od Hitlera. Nakon dugog rata, Saveznici su uspeli da pobede Nemačku koja je bezuslovno kapitulirala 1945. godine.
Čerčil je bio zabrinut zbog Sovjetskog Saveza i Crvene armije. Govorio je da su nakon završetka rata opasni koliko i Hitler.
Pozne godine
Vinston Čerčil je izgubio na izborima koji su održani posle rata. Iako više nije bio premijer, imao je i dalje uticaj u Vladi. Ponovo je izabran za premijera 1951. godine i na toj poziciji je ostao do 1955. godine. Preminuo je 24. januara 1965.godine.
