Na današnji dan 1650. godine – U Stokholmu, gde je boravio na poziv kraljice Kristine, umro je francuski filozof, matematičar i fizičar Rene Dekart. Odbacivši svaku dogmu ili doktrinarnost učenja, Dekart je četiri osnovna pravila mišljenja izneo u čuvenom delu “Rasprava o metodi”. Smatra se začetnikom moderne filozofije racionalizma.
Dogodilo se na danasnji dan 1. februar:
1748 – Ukazom carice Marije Terezije (Maria Theresia), Novi Sad je dobio status slobodnog kraljevskog grada u okviru austrijske monarhije. Taj dan proglašen je za Dan grada kada je lokalnu vlast 1996. godine u Novom Sadu osvojila opoziciona koalicija “Zajedno”.
1793 – Revolucionarna Francuska je, nepune dve sedmice posle pogubljenja kralja Luja XVI (Louis), objavila rat Velikoj Britaniji i Holandiji.
1840 – U američkom gradu Baltimoru je otvoren prvi stomatološki fakultet u svetu.
1893 – Tomas Edison (Thomas) je u Vest Orindžu u Nju Džersiju otvorio prvi filmski studio u svetu.
1896 – Podstaknuti pobunom u Grčkoj, stanovnici ostrva Krit počeli su ustanak protiv turske vlasti. Uz intervenciju evropskih sila, Krit je 1898. dobio autonomiju, a 1912. pripojen je Grčkoj.
1901 – U Beogradu je izašao prvi broj Srpskog književnog glasnika, časopisa za književnost. Prvi urednik je bio Bogdan Popović, jedan od najpoznatijih književnih kritičara i teoretičara tog doba.
1908 – U Lisabonu su ubijeni portugalski kralj Karlos I (Carlos) i njegov sin, princ prestolonaslednik. Atentat su izvršile pristalice republikanaca.
1918 – Topovskim pucnjem sa admiralskog broda “Sankt Georg” označen je početak pobune oko 6.000 mornara u austrougarskoj ratnoj floti u Boki Kotorskoj. Pobuna je ugušena 3. februara, uhapšeno je 800 mornara i podoficira, a pred preki sud u Kotoru izvedeno je 40, od kojih su četvorica osuđena na smrt i streljana. Veliki broj oslobođen je nakon suđenja u septembru, a krivični postupak protiv ostalih prekinut je slomom Austro-Ugarske u Prvom svetskom ratu.
1924 – Prva laburistička vlada Velike Britanije priznala je SSSR, što je znatno doprinelo smanjenju diplomatske izolacije prve socijalističke zemlje u svetu.
1942 – Vođa norveških nacista Vidkun Kvisling (Quisling) postao je predsednik marionetske vlade u okupiranoj Norveškoj u Drugom svetskom ratu.
1946 – Norveški diplomata Trigve Li (Trygve Lie) izabran je za prvog generalnog sekretara UN.
1946 – Mađarska je proglašena republikom, s predsednikom Zoltanom Tildijem (Tildy) i premijerom Ferencom Najom (Nagy).
1966 – Umro je američki filmski glumac i režiser Baster Kiton (Buster Keaton), jedan od najpoznatijih komičara nemog filma.
1974 – U požaru koji je zahvatio novoizgrađeni soliter u brazilskom gradu Sao Paolo, poginulo je više od 220 ljudi.
1979 – Iranski verski vođa ajatolah Ruholah Homeini (Ruhollah Khomeini) vratio se u zemlju iz Pariza posle 15 godina izgnanstva koje je proveo uglavnom u Iraku. Time je nastupila nova faza islamske revolucije kojom je u Iranu uspostavljena islamska teokratska država.
1990 – Da bi suzbila masovne demonstracije kosovskih Albanaca, Jugoslovenska narodna armija izvela je tenkove na ulice kosovskih gradova, a borbeni avioni nadletali su Prištinu. U sukobima demonstranata i policije poginulo je 27 demonstranata i jedan policajac, a ranjeno oko sto ljudi na obe strane.
1991 – U zemljotresu koji je pogodio pogranične oblasti Avganistana i Pakistana, poginulo je više od 1.200 ljudi.
1992 – Predsednici SAD i Rusije Džordž Buš (George Bush) i Boris Jeljcin potpisali su u Kejmp Dejvidu deklaraciju o prestanku neprijateljstava dve zemlje, čime je formalno završen “hladni rat”.
1995 – Poplave u Holandiji su naterale oko 250.000 ljudi da napuste domove, što je bio najveći egzodus u istoriji te zemlje.
1996 – Predsednik Žak Širak (Jacques Chirac) objavio je da je Francuska okončala nuklearne probe “jednom zauvek”.
2000 – Zbog učestalih napada naoružanih Albanaca na policijske i druge objekte, srpske vlasti su pojačale prisustvo snaga bezbednosti i Vojske Jugoslavije na jugu Srbije u regionu opština Preševo, Bujanovac i Medveđa u kojima Albanci čine većinu stanovništva.
2003 – U nesreći Spejs šatla “Kolumbija” koji se zapalio i raspao na visini od oko 60 kilometara iznad Teksasa (SAD), poginulo je svih sedam astronauta.
2004 – U dvostrukom samoubilačkom napadu u Erbilu, na severu Iraka, na kancelarije dve glavne kurdske frakcije Patriotske unije Kurdistana i Demokratske partije Kurdistana, poginulo je 117 osoba, među kojima i guverner Erbila.
2004 – U metežu tokom godišnjeg hadžiluka u Mini, u blizini Meke, u Saudijskoj Arabiji poginuo je 251 vernik.
2007 – Umro je Đan Karlo Menoti (Gian Carlo Menotti) slavni kompozitor i osnivač festivala “Dva sveta” u gradu Spoleto u italijanskoj provinciji Umbrija 1957, a kasnije i festivala “Spoleto SAD” u Čarlstonu u Južnoj Karolini, potom u Melburnu u Australiji. Dobitnik je dve Pulicerove nagrade za muziku za opere “Konzul” i “Svetac iz Bliker ulice”.
2009 – Ustoličenje mitropolita Kirila na mesto 16. patrijarha Moskve i cele Rusije obavljeno je u moskovskoj crkvi Hrista Spasitelja.
2012 – Preminula je poljska pesnikinja Vislava Šimborska, dobitnica Nobelove nagrade 1996. Objavila je petnaestak zbirki poezije, prevođenih na više svetskih jezika (“Dozivanje Jetija”, “Stotinu radosti”, „Ljudi na mostu”, “Kraj i početak”).
2019 – Stupio je na snagu Sporazum Evropske unije i Japana o slobodnoj trgovini i kome se pregovaralo šest godina i koji obuhvata više od 630 miliona ljudi i gotovo trećinu svetskog bruto proizvoda.
