Dante Aligijeri je bio jedan od najvećih italijanskih srednjovekovnih pesnika i filozofa. Poznati italijanski pisac Bokačo, pesnik Petrarka i Dante čine fantastičnu trojku italijanske književnosti.
Privatni život
Rođen je 1. juna 1265. godine u Firenci. Porodica mu je bila plemićkog porekla, ali u vreme kada se on rodio, bogatstvo je već uveliko nestalo. Završio je Univerzitet u Bolonji, jedan od najpoznatijih univerziteta tog doba. Za vreme studija je bio pod velikim uticajem Bruneta Latinija, najcenjenijeg srednjovekovnog učenjaka. Međutim, Latini ga nikada nije podučavao, već samo savetovao i ohrabrivao. Dante je, zauzvrat, ovog velikog majstora pomenuo u svom remek-delu, pod nazivom “Božanstvena komedija“.
Bio je oženjen ženom s kojom su mu roditelji ugovorili brak, i s njom je imao kćerku i dva sina.
Međutim, svoju pravu ljubav je upoznao kada mu je bilo samo 10 godina. Zvala se Beatriče i bila je nekoliko meseci mlađa od njega. U tamnocrvenoj haljini Danteu je izgledala kao oličenje lepote nebeskog anđela. Beatriče je umrla kada je Danteu bilo 25 godina, ali je njihova veza bila veoma stvarna u Danteovoj mašti i delima posvećenim njoj. Njeno ime se pojavljuje u delu “Novi život“, a u Božanstvenoj komediji ju je predstavio kao anđela čuvara koji ga je povremeno prekorevao, a povremeno ohrabrivao u njegovoj potrazi za spasom.
Karijera Dantea Aligierija
Dante se strastveno bavio politikom, koja je početkom 14. veka prouzrokovala njegovo izgnanstvo iz Firence. Naime, pokušavajući da pomiri dve suprotstavljene političke strane, optužen je za ucenu, rušenje mira u gradu i neprijateljski stav prema papi. Ispostavilo se da je izgnanstvo pozitivno uticalo na razvoj njegove pesničke karijere.
Svoje remek-delo “Božanstvenu komediju” pisao je u periodu od 1308. do 1321. godine.
Delo je vrlo brzo privuklo pažnju velikog broja saosećajnih ljudi, pozitivne kritike su isijavale sa svih strana, a Dante je postao poznat i poštovan umetnik. Božanstvena komedija je epska pesma koja govori o hrišćanskom životu posle smrti, ali daje i odličnu sliku srednjovekovnog sveta. Obuhvata tri dela: Pakao, Čistilište i Raj. Pesma je napisana u toskanskom dijalektu, a ne na latinskom jeziku, što je umnogome uticalo na dalji razvoj i zvanični jezik Italije.
Naime, pre ovog velikog dela, italijanski jezik se uglavnom koristio samo u govoru, sastojeći se od pregršt dijalekata, dok je zvanični pisani jezik bio latinski. Od pojave Božanstvene komedije, italijanski se sve više isticao i ubrzo postao zvanični jezik.
Ovo delo je cvetalo i pronalazilo svoje mesto u svetu čitavih 650 godina, a proglašeno je najkvalitetnijim delom klasične književnosti kada je Đovani Bokačo napisao Danteovu biografiju 1373. godine. Mnogi drugi pisci su takođe hvalili i ugledali se na Dantea, a jedan od njih je i engleski pesnik T. S. Eliot, po čijem mišljenju Dante i Šekspir čine dva ogromna dela modernog sveta, a treći ne postoji.
Poznata Danteova dela su takođe i: Rime, Cvet, O ljubavi, Novi život, Monarhija, Gozba, Pisma.
Dante je umro 14. septembra 1321. godine u Raveni, gde je i sahranjen s najvećim počastima. Vlasti Firence su nekoliko puta pokušavale da prebace njegove ostatke u njegov rodni grad, ali crkva se tome strastveno protivila. I dan danas, njegovi ostaci se nalaze u manastiru u Raveni.
