Na današnji dan 1703. godine umro je francuski pisac Šarl Pero autor čuvene zbirke bajki “Vilinske priče”, u kojoj su i “Mačak u čizmama”, “Crvenkapa” i “Uspavana lepotica”.
Ostali događaji na današnji dan, 16. maj:
1532 – Španski osvajač Fransisko Pizaro (Francisco Pizarro) se s malom grupom vojnika iskrcao na obalu Perua. Savladavši otpor Indijanaca, Španija je 1572. osvojila Peru i držala ga do 1824.
1770 – U Versaju su se venčali francuski prestolonaslednik Luj (kasnije Luj XVI) i Marija Antoaneta (Marie Antoinette), kćerka austrijske carice Marije Terezije. Tokom Francuske revolucije 1789. osuđeni su na smrt i pogubljeni na giljotini 1793.
1812 – Turska i Rusija potpisale su ugovor o miru u Bukureštu kojim su za srpske ustanike predviđeni opšta amnestija i pregovori sa turskim vlastima o autonomiji Srbije.
1881 – U okolini Berlina pušten je u saobraćaj prvi električni tramvaj.
1898 – Rođena je književnica Desanka Maksimović, jedna od najpopularnijih srpskih pesnikinja (“Pesnik i zavičaj”, “Tražim pomilovanje”, “Nemam više vremena”, “Slovo o ljubavi”).
1898 – Rođen je pesnik, putopisac i diplomata Rastko Petrović. Pripadao je prvoj generaciji srpskih modernista, a njegova zbirka pesama “Otkrovenje” smatra se jednim od najznačajnijih dela srpske poezije između dva svetska rata.
1916 – Potpisan je ugovor o trojnoj anglo-francusko-ruskoj kontroli Palestine radi podele bliskoistočnih teritorija Otomanskog carstva.
1917 – U Jonskom moru kod Krfa utopio se srpski pesnik Vladislav Petković Dis, kada je nemačka podmornica u Prvom svetskom ratu torpedovala brod na kojem je bio (“Mi čekamo cara”,”Tamnica”, “Nirvana”, “Možda spava”).
1924 – Rođen je Daud Džavara (Dawda Jawara), osnivač (1959) i lider (od 1960) Narodne progresivne stranke, predsednik Gambije od 1970. do 1994. kada je svrgnut državnim udarom.
1929 – U Holivudu su dodeljene prve nagrade Američke filmske akademije (od 1931. poznate kao Oskar) filmu “Krila”, glumici Dženet Gejnor (Janet Gaynor) i glumcu Emilu Dženingsu (Jannings).
1941 – Parlament Islanda ukinuo je ugovor s Kraljevinom Danskom iz 1814. po kojem je Island bio pod danskom vlašću, i proglasio nezavisnost. Nezavisna Republika Island proglašena je 17. juna 1944. posle narodnog plebiscita.
1947 – Umro je engleski biohemičar Frederik Gaulend Hopkins (Frederick Gowland), jedan od osnivača nauke o vitaminima. Sa holandskim lekarom Kristijanom Ajkmanom (Christiaan Eijkman) dobio je 1929. Nobelovu nagradu za medicinu.
1961 – General Park Čung Hi (Chung-hee) izveo je vojni udar u Južnoj Koreji. Bio je na vlasti do 1979, kad ga je ubio šef obezbeđenja.
1969 – Sovjetski vasionski brod “Venera 5” doneo je do te planete sondu za prikupljanje podataka.
1972 – Predsednici SFRJ i Rumunije, Josip Broz Tito i Nikolae Čaušesku (Nicolae Ceasescu) pustili su u rad hidroenergetski sistem “Djerdap” na Dunavu.
1972 – Umro je Kvame Nkrumah, prvi predsednik nezavisne Gane (1957). Za doživotnog predsednika proglašen je 1962, ali je državnim udarom 1966. oboren sa vlasti.
1974 – Skupština SFRJ proglasila je Josipa Broza Tita za doživotnog predsednika Jugoslavije.
1974 – Helmut Šmit (Schmidt) je postao kancelar Zapadne Nemačke posle ostavke Vilija Branta (Willy Brandt).
1975 – Japanka Junko Tabei se kao prva žena popela na najviši svetski vrh – Mont Everest.
1984 – Umro je američki pisac Irvin Šo (Irwin Shaw). Proslavio se romanom “Mladi lavovi” (1949) (“Lusi Kraun”, “Dve sedmice u drugom gradu”, “Bogataš i siromah”, “Veče u Vizantiji”).
1989 – Sovjetski predsednik Mihail Gorbačov i kineski lider Deng Hsijaoping (Xiaoping), sreli su se u Pekingu na Prvom kinesko-sovjetskom samitu, čime je i formalno, posle 30 godina, prekinut “Tihi hladni rat” dve najveće komunističke države.
1989 – Automobilom-bombom u Bejrutu ubijeni su libanski verski vođa šeik Hasan Halid (Hassan Khaled) i još 21 osoba.
1990 – Poznati američki zabavljač Semi Dejvis Junior (Sammy Davis Jr) umro je od raka grla.
1991 – Britanska kraljica Elizabeta (Elizabeth) postala je, tokom zvanične posete SAD, prva kraljica koja se obratila Kongresu.
1992 – Povlačeći se iz Bosne, JNA je minirala vojni aerodrom pod planinom Plješevicom, kod Bihaća, procenjen na šest milijardi dolara.
1997 – Predsednik Zaira Mobutu Sese Seko pobegao je iz Kinšasu koju su preuzimali pobunjenici, čime je okončana njegova 32-godišnja autokratska vladavina.
1997 – Umro je italijanski filmski režiser Djuzepe de Santis (Giuseppe), jedan od najznačajnijih predstavnika filmskog neorealizma, nastalog u Italiji u prvim godinama posle Drugog svetskog rata (“Gorki pirinač”, “Rim u 11 časova”, “Cesta duga godinu dana”).
2003 – Umro je američki glumac Robert Stak (Stack) koji je slavu stekao ulogom detektiva Eliota Nesa (Ness) u TV seriji o borbi protiv mafije “Nesalomivi”.
2005 – Usvajanjem zakona u Parlamentu Kuvajta, žene su dobile pravo glasa i učešća na izborima.
2007 – Nikola Sarkozi je zvanično postao predsednik Francuske, posle Žaka Širaka. Tako su se prvi put u okviru Pete Republike na mestu predsednika smenila dva pripadnika iste političke struje.
2013 – Papa Franjo je u prvom velikom govoru o finansijskoj krizi pozvao svetske lidere da okončaju “kult novca” i da finansije povežu s etikom.
2019 – Otkrivena je međunarodna kriminalna grupa koja je koristeći softver ukrala preko 100 miliona dolara od više od 40.000 žrtava. Sudski postupci su pokrenuti protiv osumnjičenih u Gruziji, Ukrajini, Moldaviji i SAD, dok je pet ruskih državljana u bekstvu.
2021 – U izraelskim udarima iz vazduha na centralni deo grada Gaze stradalo je preko 40 ljudi, a tri zgrade su sravnjene sa zemljom. SAD upozoravaju da najnoviji ciklus nasilja sve više udaljava rešenje decenijskog konflikta po modelu dve države. Organizacija islamske saradnje osudila je napade Izraela na Palestince i zatražila obustavljanje svih neprijateljstava. Amnesti internešenel je pozvao Međunarodni krivični sud da istraži izraelski napad na zgradu u kojoj su bile kancelarije stranih medija, kao i napad u kojem je poginulo deset ljudi.
