Leonardo da Vinči je bio jedan od najvećih umova italijanske renesanse, veoma uticajan umetnik i vajar, ali takođe veoma talentovan naučnik, pronalazač i arhitekta.
Živo i rad Leonarda da Vinčija
Leonardo da Vinči je rođen 15. aprila 1452. godine u selu Ankijano, blizu Vinčija kao vanbračno dete lokalnog advokata. Školu je pohađao u Vinčiju. Isticao se u matematici, pisanju, muzici… Preselio se u Firencu gde je živeo sa ocem i njegovom porodicom. Njegov otac nikada nije oženio njegovu majku.
Uočivši Leonardov talenat, otac ga šalje kod slikara Andrea del Verokija, koji ga podučava slikarstvu. 1466. godine, kada je imao oko 15 godina, Leonardo je postao njegov šegrt, a kasnije i sam postaje nezavisan slikar u Firenci. U Verokijevoj radionici upoznao je i radio sa mnogim slikarima, kao što je Botičeli. Verokio i Leonardo su zajedno po narudžbini naslikali “Hristovo krštenje”. Leonardo je naslikao prednjeg anđela i pejzaž.
Oko 1473. godine naslikao je svoje prvo poznato delo – crtež doline Arna u mastilu. U Milano se preselio 1483. godine, gde je radio za vladajuću porodicu Sforca kao vajar, slikar i arhitekta. Tu je osnovao i vlastiti atelje.
U periodu od 1495. do 1497. godine naslikao je „Tajnu večeru” u Milanu. Francuzi su napali Milano 1499. godine i grad se predao bez borbe, a Sforca je svrgnut sa vlasti. Leonardo se vraća u Firencu 1500. godine. Tokom tog perioda je naslikao nekoliko portreta, ali jedini koji je preživeo do danas je čuveni portret „Mona Lize”, koju je slikao od 1503. do 1506. godine.
Vratio se ponovo u Milano 1506. godine, a živeo je i u Rimu, u isto vreme kad i slikari Rafaelo Santi i Mikelanđelo. Godine 1516. je zauvek napustio Italiju kada mu je francuski kralj Fransoa I ponudio titulu glavnog slikara, inženjera i arhitekte kralja. Svoje poslednje dane proveo je živeći u kraljevskoj palati slikajući i projektujući. Umro je 2. maja 1519. godine u Francuskoj, u gradu Amboaz u zamku Klo-Lise, u čijoj kapeli je sahranjen.
Leonardo je često planirao velike projekte, čemu svedoče mnogi nacrti i skice, ali mnoga njegova dela nisu dovršena. Do danas je sačuvano sedamdeset njegovih slika, ali ni jedna njegova skulptura. Leonardo je 1490. godine počeo da beleži svoje misli i ideje o slikama, arhitekturi, mehanici i ljudskoj anatomiji. Pisao je u zbijenim linijama, napisanim kao odraz u ogledalu kako niko ne bi mogao da pročita. Ove sveske su sadržale mnoge inovativne ideje, uključujući planove za leteću mašinu, bicikl i crtež fetusa u materici, kao i crtež ljudskog skeleta.
Mnoge stranice su posvećene oružju, kopljima i mačevima. Tu su i crtežitenkova i opreme za ronjenje, podmornice i drugih neverovatnih stvari nepojmljivih za to doba. Čak je dizajnirao i robota, koji je mogao sedeti, mahati rukama i pomerati glavu. Međutim, ove sveske nisu objavljene i njegove ideje nisu doprinele razvoju nauke renesansnog perioda.
„Mona Liza” je Leonardovo najpoznatije delo, a neki istoričari smatraju da je to njegovo najznačajnije umetničko postignuće. Vode se različite polemike o tome ko je zapravo Mona Liza. Mnogi kritičari smatraju da je to u stvari čovek, a ne žena, a neki vide i samog Leonarda na slici. Drugi opet tvrde da je to žena jednog trgovca svilom. Prema nekim izvorima, ovom slikom je trebalo da proslave rođenje svog deteta, ali nikada nije stigla do njihove kuće. Danas je ona okačena u Luvru iza neprobojnog stakla.
Drugo njegovo najpoznatije delo je „Tajna večera” koja prikazuje dramatičan trenutak kada Isus saopštava apostolima da će ga jedan od njih uskoro izdati. Na jedan realističan način prikazuje različite emocije apostola, zaprepašćenih ovom vešću. On je ustanovio dve nove tehnike slikanja – sfumato i kjaroskura. Za portret čoveka, naslikanog crvenom kredom, veruje se da je Da Vinčijev auto-portret, nastao oko 1510. godine kada je imao 60 godina. Ranije se mislilo da je to portret njegovog oca ili ujaka, ali danas je prihvaćen kao Leonardo i predstavlja renesansnog čoveka.
Mnogo godina je proveo u dizajniranju i stvaranju mnogih skulptura poput konjanika od bronze koji je trebalo da stoji u Milanu, ali rat sa Francuskom je sprečio ovaj projekat.
Leonardo da Vinči je najslavniji um renesansnog perioda zahvaljujuću mnoštvu njegovih interesovanja. Njegovi talenti prevazilaze njegova umetnička dela. Međutim, on je ipak najpoznatiji kao slikar. Sve njegove slike su naučne, zasnovane na poznavanju ljudskog tela i njegovog funkcionisanja. Svoju nauku je izražavao kroz umetnost, a njegovi crteži i dijagrami pokazuju na koji način je razumeo svet oko sebe.
