Na današnji dan 43. godine p.n.e, preminuo je Marko Tulije Ciceron, pravnik politički teoretičar i najveći rimski govornik.
Rodio se van Rima, na zemljištu Volska, u Arpinu (Arpinum), gde i popular Marije. Njegovo prezime (Tullius), nije latinsko nego etrursko. Ciceron je bio čovek iz „viteškog reda“ (ordo equestris). U rodnom Arpinu njegova porodica bila je povezana sa drugim uglednim porodicama ove niže aristokratije. Kada se rodio Ciceron, vlast njegovog dede, koji je upravljao celim imanjem i porodicom, još je bila neokrnjena.
S ocem i bratom se preselio u Rim, gde je dobio najbolje moguće obrazovanje i odlazio u kuće uglednih aristokrata rimskih, u ekskluzivne „salone“ visoke kulture i visoke rimske politike.
Najznačajniji je za Ciceronovo obrazovanje bio Mukije Skajvola (Mucius Scaevola), poznati pravni stručnjak.
Ciceron je, zahvaljujući svom obrazovanju, postao prvi rimski besednik.
U rimskom društvu bio je “skorojević” (homo novus), koji je svojim trudom izbio u prve redove rimskih državnika poslednjih dana Republike. Dobio je počasnu titulu „otac otadžbine“ (pater patriae) kada je godine 63. p. n. e. suzbio Katilinin pokret. Svaku službu je sa najmanjim brojem propisanih godina. To dokazuje ne samo njegovu umešnost nego i njegovu upornost. Ova druga osobina odlikuje ga i kao književnog radnika. Nije ga napuštala ni u poslednjim godinama života, kada je svojim “Filipikama” ustao protiv svemoćnog Marka Antonija. Bio častoljubiv i veoma ponosan na svoje uspehe, ali je za to imao dovoljno razloga.
Brzo se uspeo skorojević Ciceron do konzulata i slave. Ali uskoro počinje u Ciceronovu životu pad. Političke prilike se menjaju a Ciceron, koji se nije odlikovao nekim uvek doslednim stavom ili političkim idealizmom, nalazi se mahom na onoj strani koja je osuđena na propast. Ciceron je 5. decembra 63. godine pogubio Katilinine pristalice. Godine 59. p. n. e. povukao se iz javnog života i bio je uskoro žrtva izmenjene političke situacije. Početkom 58. p. n. e. donet je zakon po kome je morao da ode u progonstvo u Solun i Drač (Dyrrachium), ali već mu je 57. godine dozvoljeno da se vrati u Rim. Ciceronovo mračno i potišteno raspoloženje pretvorilo se u oduševljeno trijumfovanje.
Poslednji put je učestvovao u političkoj borbi kada je, po Cezarovoj smrti, stao protiv Antonija i napisao “Filipinke”. Po sastavlanju trijumvirata, napustio je Rim i krenuo put Grčke, ali je 7.decembra 43. godine p.n.e. pronađen i pogubljen.
