Fridrih Engels je bio nemački filozof, sociolog, revolucionar i jedan od osnivača modernog socijalizma.
Obrazovanje i privatni život
Rođen je 28. novembra 1820. godine u Barmenu, u Nemačkoj, i bio je najstariji od šestoro dece u porodici. Otac mu je bio proizvođač tekstila, zaluđen religijom. Kada je završio osnovnu školu, Fridrih je upisao gimnaziju u obližnjem gradu Elberfeldu, ali ju je nakon tri godine napustio. Iako je bio jedan od najučenijih ljudi tog doba, vrlo inteligentan, britkog uma i nepogrešive intuicije, nikada nije nastavio svoje obrazovanje na nekoj višoj ustanovi. Međutim, trudio se da usavršava svoje sposobnosti i veštine, pa je tako poznato da je govorio preko 20 jezika, a njegov engleski je bio besprekoran.
Nikada se nije ženio, ali je veliki deo svog života proveo živeći s dve sestre Irkinje – prvo sa Meri, a potom i sa Lizi, koja ga je očarala svojim irskim patriotizmom.
Zaposlenja
Pod očevim pritiskom, postao je šegrt u jednoj prodavnici, ali je to zaposlenje oduvek smatrao „pasjim životom“. Sa 20 godina je napustio ovaj posao, buneći se protiv svog nesrećnog života i bezvrednog sveta trgovine. Do kraja života je ostao protivnik religije i kapitalizma, iako je kasnije nekoliko puta bio primoran da se podvrgne društvenom sistemu kako bi zaradio za život.
Za vreme jednogodišnje vojne službe u Berlinu, upoznao se s filozofijom Ludviga Fojerbaha, i vrlo brzo prihvatio njegove ideje i shvatanja. U to vreme je počeo da objavljuje novinske članke o svojim idejama, a nakon tog perioda, otišao je u Mančester, gde se zaposlio u jednoj fabrici, i gde je imao priliku da pobliže ispita negativan uticaj kapitalizma na život radnika. U ovom gradu je ostao do avgusta 1844. godine.
Pre nego što se vratio u Nemačku, jedno vreme je proveo u Parizu, gde je upoznao poznatog filozofa Karl Marksa. Shvativši da imaju isto mišljenje o skoro svemu, njih dvojica su započeli dugogodišnju saradnju, pišući zajednička dela.
Narednih pet godina je proveo u Nemačkoj, Belgiji i Francuskoj, radeći na svojim delima i učestvujući u revolucionarnim aktivnostima. Nakon neuspeha revolucije, pobegao je u Švajcarsku, a zatim, u oktobru 1849. godine, i u Englesku, koja postaje njegov stalan dom.
U Londonu nije imao mnogo koristi od pisanja, pa je ponovo počeo da radi u fabrici Erment i Engels u Mančesteru, kako bi zaradio za život. Postao je jedan od vlasnika tog preduzeća 1864. godine. Posle pet godina, kada je shvatio da ima dovoljno novac da izdržava sebe do kraja života, prodao je svoje deonice partneru, i kako je napisao Marksu, konačno postao slobodan čovek.
Dela i filozofija Fridriha Engelsa
Za vreme svog života, Engels je objavio više stotina novinskih članaka, predgovora i knjiga, u kojima je predstavio svoje ideje, i u kojima je prikazivao realnu sliku kapitalističkog društva. Neka od njegovih najpoznatijih dela su: Život radnika u Engleskoj, Kapital, Manifest komunizma, Sveta porodica, Nemačka ideologija, Seljački rat u Nemačkoj, Razvoj socijalizma od utopije do nauke, itd.
Njegove ideje su bile sastavni deo marksizma. Preradio je pojam dijalektičkog materijalizma, dodajući materiji i oblik. Naglašavao je da pojam materijalizma obuhvata ceo kulturni proces – tradiciju, religiju i ideologiju, a da se taj proces menja i poboljšava u skladu s istorijskim promenama. Svaka faza razvoja se nadograđuje na celokupan prethodni razvoj, tako da svakog čoveka zapravo određuje njegova prošlost i njegova sadašnjost. Isto tako, po njegovom mišljenju, država je ništa manje do mašina kojom jedna društvena klasa ugnjetava drugu.
Poslednjih 25 godina svog života, proveo je nastanivši se u blizini Marksove kuće u Londonu, uživajući u hrani, piću, muzici i dobrom društvu. I dalje je vredno radio, ali sada ono što je voleo – pisao je, održavao kontakt s mnogobrojnim radikalcima i nakon Marksove smrti, završio drugi i treći tom dela Kapital koje je pisao zajedno s njim. Umro je 5. avgusta 1895. godine od raka. Po njegovoj želji, telo mu je kremirano, a pepeo bačen u okean kod Istburna, njegovog omiljenog mesta za odmor.
