Nil Armstrong je bio američki astronaut i vojni pilot koji je 21. jula 1969. godine postao prvi čovek koji je hodao po Mesecu.
Obrazovanje
Rođen je 5. avgusta 1930. godine u Vapakoneti, u Ohaju. Ljubav prema letenju otkrio je još u detinjstvu kada ga je otac vodio na aeromiting. Od tada je njegov san bio da postane pilot. Sa petnaest godina ga je i ostvario, jer je tada dobio pilotsku dozvolu.
Studije vazduhoplovstva je upisao na Univerzitetu u Južnoj Kaliforniji. Tokom studiranja, Nila je pozvala Mornarica Sjedinjenih Američkih Država da se bori u Korejskom ratu kao vojni pilot. Imao je blizak susret sa smrću kada je neprijatelj pogodio njegov avion, ali je srećom uspeo da se spase. 1955. godine završio je vazduhoplovno-tehničku akademiju.
Astronaut Nil Armstrong
Nakon što je završio studije, Nil Armstrong je postao pilot za testiranje aviona. Upravljao je raznim eksperimentalnim avionima i testirao ih kako bi video koliko dobro lete. To je bio opasan posao, ali za Nila vrlo uzbudljiv. Tokom karijere pilota za testiranje aviona, Nil je isprobao više od 200 različitih aviona.
Nakon toga, Nil je odlučio da želi da postane astronaut i prijavio se Nacionalnoj Vazduhoplovnoj i Svemirskoj Administraciji (najpoznatijoj kao NASA). Posle serije detaljnih fizičkih ispitivanja, septembra 1962. godine Nil Armstrong je izabran da bude deo druge grupe NASA astronauta. Druga grupa astronauta poznata je i pod nazivom „novih devet“.
Prvi čovek na Mesecu – Nil Armstrong
Njegovo prvo putovanje u svemir bilo je u letelici Džemini 8, 16. marta 1966. godine. 23. decembra 1968. godine, Nilu Armstrongu je ponuđeno da upravlja svemirskom letelicom Apolo 11 u okviru misije na kojoj bi, po prvi put u istoriji, čovek trebalo da kroči na Mesec. Amerika se tada takmičila sa Sovjetskim Savezom ko će poslati prvog čoveka na Mesec. Nilovo prihvatanje značilo je da će on postati taj čovek.
Nakon meseci vežbanja i pripreme, 16. jula 1969. godine letelica Apolo 11 je lansirana. Tokom putovanja, astronauti su se suočili sa problemom. Letelica je bila podešena na automatsko sletanje, ali je usled problema Armstrong morao ručno da kontroliše sletanje. To nije bilo u planu. Ako bi ručno sletanje potrajalo duže od automatskog, letelica bi ostala bez goriva. Uprkost tome, uspeli su uspešno da slete.
Nakon sletanja, Nil Armstrong je prvi napustio letelicu i hodao po Mesecu, 20. jula 1969. godine. Povodom toga, Armstrong je izrekao čuvenu rečenicu: „Ovo je mali korak za čoveka, ali veliki za čovečanstvo“. Apolo 11 sleteo je ponovo na Zemlju 24. jula 1969. godine.
Pozne godine
Nil Armstrong je u starosti imao problema sa srcem. Avgusta 2012. godine mu je ugrađen bajpas. Njegovo zdravstveno stanje se, uprkos uspešnoj operaciji, pogoršalo i 25. avgusta 2012 godine, Nil Armstron je preminuo, u 82. godini života. Nakon njegove smrti, američki predsednik Barak Obama je izjavio: „Nil je bio jedan od najvećih američkih heroja – ne samo svog vremena, već svih vremena“.
