Najprepoznatljiviji predstavnik baroka, Rembrant Harmenson van Rajn, ostao je zapamćen po svojoj neponovljivoj igri svetlosti i senke, čija dela zbog svoje inovativnosti, ekspresivnosti i originalnosti i dan danas ostaju neprevaziđena.
Detinjstvo i mladost
Rembrant Harmenson van Rajn rodio se u Lajdenu u Holandiji 15. jula 1606. godine. Za razliku od mnogih slikara tog vremena, nije bio te sreće da se rodi u umetničkoj porodici. Njegov otac, Harmen Geritson van Rajn bio je mlinar, dok je majka Neltgen po zanimanju bila pekarka.
Kao i većina dece tog doba u Holandiji, pohađao je latinsku školu u Lajdenu. Nije poznato da li je školu završio ili ne. Neki biografi tvrde da je školu napustio kako bi postao slikar.
Između 1620. i 1625. godine Rembrantov učitelj slikanja bio je Jakob Isaks van Svanenburg koji ga je naučio osnovama slikarstva. Van Svanenburgova specijalnost bilo je slikanje pakla i podzemnog sveta, a njegova posebna nadarenost kada je igra svetlosti bila u pitanju, ostavila je neizmeran trag na Rembrantov kasniji rad.
Piter Lestmen, Rembrantov drugi učitelj kod koga je on stanovao šest meseci u Amsterdamu, uticao je na njegov dalji razvoj. Kako je Lestmen bio već uvaženi istorijski slikar, svoje veštine preneo je i na Rembranta. U sedamnaestom veku istorijsko slikanje je bilo veoma cenjeno zato što je podrazumevalo poznavanje različitih sfera, od arhitekture do ljudske figure.
Mit o Rembrantovom neuspehu
U deceniji koja je usledila nakon 1642. godine, Rembrantov način slikanja se znatno menja. Počeo je da slika sve ređe, a slike koje je naslikao varirale su kada je u pitanju tema, veličina i stil. Više nije stvarao portrete, što je značilo ili da mu niko to više nije tražio, ili da je sam odbijao da ih izrađuje.
Upravo ovaj period njegovog života ostao je velika enigma i danas. Sam nastanak tog „Mita o Rembrantu“ doveo je do toga da Rembrant postane prilično neshvaćen i ignorisan, iz čega su proizašle mnoge finansijske poteškoće, da bi Rembrant na kraju preminuo u siromaštvu.
Međutim, istovremeno je prema ovom mitu njegova umetnost dobila novu dubinu.
Smrt njegove supruge Saskije i neuspeh „Noćne straže” su događaji koji su doveli do ove promene u Rembrantovom slikanju.
Promene stilova na njegovim slikama iz ovog perioda po mišljenju nekih kritičara govore kako je Rembrant zapravo tražio novi stil. „Sveta porodica“ je jedan od najupečatljivijih primera njegovih pokušaja da svetlost upotrebi drugačije na slikama. Ovde je naslikao tri izvora svetlosti i oslikao odbijanje svetlosti o površine. Takođe je upotrebio jake boje koje je do tada žrtvovao zarad svetlosti.
Ovi pokušaji da razvije novi način slikanja predstavljaju početak perioda koji se često nazivaju „Rembrantov pozni rad“.
Glavna karakteristika njegovih kasnijih slika je to što su potezi četkicom vidljivi na samim slikama. Potezi su takođe mnogo slobodniji, međutim figure na slikama više nisu odisale prepoznatljivom energijom i pokretom.
Svetlost ima drugačiju ulogu za razliku od ranijih radova. Dok u ranijim radovima svetlosni efekti preovladavaju, kod kasnijih radova svetlost obavija figure i podseća na misterioznu auru.
Bankrot i porodični problemi
Mnoštvo dokumenata i zapisa svedoče o Rembrantovim pravnim nedaćama nakon smrti njegove supruge. Naime, nakon njene smrti, Rembrant je unajmio ženu koja bi vodila računa o njegovom sinu Titusu. On se međutim zaljubio u nju i zaprosio je, ali su ga problemi sa nasledstvom njegovog sina sprečavali da je i oženi, tako da su živeli u vanbračnoj zajednici sve do njene smrti 1663. godine.
Uprkos neverovatnoj popularnosti, u prvoj polovini 1650. godine, Rembrant se suočavao sa neprestanim finansijskim poteškoćama koje su bile posledica njegove neorganizovanosti kada je novac u pitanju. Kako je Rembrant bio veliki kolekcionar i sakupljao je sve od školjki i korala pa do slika poznatih slikara, čitave dve prostorije u njegovoj kući bile su ispunjene raznim predmetima. Neki smatraju da je to skupljanje bila zapravo zavisnost.
S obzirom da je u jednom trenutku bio u neverovatnim dugovima zbog otplate kuće koju je kupio, smatra se da je do bankrota upravo dovela njegova nekontrolisana potreba za sakupljanjem predmeta. Procene su pokazale da je potrošio toliko veliku količinu novca na predmete, da je umesto toga mogao čak da otplati kuću i spreči sebe bankrota.
Poslednji dani
Nakon što je mu je kuća zajedno sa čitavom kolekcijom bila prodata na aukciji, preselio se sa sinom u siromašnu četvrt. Iako je često slikao auto-portrete, u poslednjim godinama života to je činio sve ređe. Kontinuirani problemi sa novcem naterali su ga da proda čak i grob preminule supruge.
Godine 1668. njegov sin Titus se ženi, da bi preminuo sedam meseci kasnije. Godinu dana nakon toga, 1669. godine preminuo je i sam Rembrant. Slika „Simeon sa Hristom u hramu“ ostala je nedovršena na štafelaju.
