Holandski slikar Vinsent van Gog preminuo je na današnji dan, 29. jula 1890. godine, dva dana pošto je pokušao da izvrši samoubistvo. Jedan od najcenjenijih umetnika, čije je delo presudno uticalo na evropsko slikarstvo u traženju.
Vinsent van Gog rođen je 30. marta 1853. godine.
Oduvek je voleo da slika, ali pošto za to niko od njegovih bližnjih nije imao razumevanja, upisao je studije teologije i radio u rudniku. Iz rudnika je brzo „pobegao” i inspirisan prizorima rudara i života radničkih porodica kasnije nalazio motive za svoje brojne slike.
Sedam godina je živeo kao sveštenik u Hagu, a zatim je poslat da bude šegrt u jednoj prodavnici slika u Parizu. Tamo je stekao uvid u slikarstvo, pa se i sam zainteresovao za slikanje i želeo da postane slikar.
Sve vreme je strastveno slikao i u svoj rad unosio maksimum emocija. Ponašao se kao fanatik koji istovremeno traži i prima savete sa svih strana. Štaviše, tri meseca je boravio na akademiji u Antverpenu, kako bi nadoknadio svoje nedostatke u crtanju.
Međutim, njegova priroda ga je terala u Pariz, gde ga je čekao voljeni brat Teo. Pred kraj svog života, poslednje četiri godine, Van Gog je radikalno promenio svoju paletu i način rada: javljaju se svojevrsne arabeske u svežim, otvorenim bojama, forma postaje dekorativna uz grafike u fragmentima. Počinje da primenjuje čistu otvorenu skalu boja, a oblike konturiše tamnom bojom. Već 188. godine, izbacuje gotovo sliku za slikom. Uz to su se njegove boje pod mediteranskim nebom zažarile, zasijale i zablistale kao da je u njima svjetlo samog Sunca. Tada su nastali i čuveni „Suncokreti” kao i upravo taj izraz „Van Gogovski žuta boja”.
Poslednjih godina života živeo je is tvarao u Arlu, koji ga je beskrajno inspirisao. Tada je pozvao u posetu svog velikog prijatelja Pola Gogena, kako bi ostvarili davnašnji san svih slikara: da se okupe na zajedničkom radu napolju u prirodi.
Vrlo brzo se pokazalo, da između njih postoje nepremostive suprotnosti: sve je otišlo toliko daleko, da je jedne noći u diskusiji Van Gog u svom neuravnoteženom stanju navalio na Gogena da ga zakolje. Međutim, Gogen je uspeo da pobegne, ali je Vinsent sam sebe kaznio, odsekavši sebi uvo. Isečeno uho odneo je istog trenutka u javnu kuću, gde je bio inače čest gost, a potom pada u težak i bolan grč epileptika.
Gogen se vratio u Pariz, a Van Gog u psihijatrijsku bolnicu. Svestan je da je u ludnici, ali između pojedinih nastupa strastveno radi – njegove boje kao da su dobile još više na intenzitetu. Bez predaha je slikao i crtao, grčevito radio. Radio je manijakalno, suludo, divlje. Želeo je da radom pobedi samo ludilo. Tada je inspiraciju našao u čempresima koje je neumorno slikao u tom periodu, a tada je nastala i čuvena „Zvezdano nebo”.
“Soba je krvavocrvena i tamnožuta, u sredini je zeleni bilijar i četiri svetiljke limunove boje, koje bacaju narandžastozelenu svetlost. Svuda se bore najrazličitije zelene i crvene boje: u sitnim likovima protuva koje spavaju, u praznoj i žalosnoj sobi… Pokušao sam da crvenim i zelenim izrazim strašne strasti ljudske duše”, pisao je on.
Postoji verovanje da se Gog u San Remiju lečio biljkom crveni naprstak, sa kojom je Van Gog i naslikao svog lekara jednom prilikom. Danas se smatra da je ta biljka možda i delovala na slikarevu percepciju žute boje, s obzirom da pacijenti koji se njom leče vide sve oko sebe žućkasto. Osim toga sumnja se takođe da su ga mučile shizofrenija i manična depresija, koje takođe utiču na percepciju stvarnosti i raspoloženje.
Verovatno je jedna od poslednih njegovih slika jeste upravo „Žitno polje sa gavranovima”. Crne ptice koje lete iznad polja aludiraju na smrt koju je i sam Vinsent, očigledno predosećao.
U 37. godini, 27. jula, depresivan, uznemiren, u trenutku paničnog predosećanja strave pred novim nastupom ludila uzima pištolj. U polju kraj puta naslanja se na deblo koje je slikao i odapinje oružje. Umire nakon dva dana u svom krevetu. Sahranjen je na groblju u Parizu, pored svog brata Tea koji je umro samo šest meseci posle Van Gogove smrti.
Danas je Vinsent van Gog jedan od najuticajnijih impresionista i jedan od najvećih slikara svih vremena, a njegov muzej u Amsterdamu gde se nalaze najpoznatija dela ovog umetnika godišnje poseti oko dva miliona ljudi.
