Abraham Linkoln je bio šesnaesti predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Najpoznatiji je po tome što je predvodio svoju zemlju tokom Secesionističkog rata, poznatog i kao Američki građanski rat.
Njegovo vođstvo pomoglo je severnim državama da pobede južne i tako zadrže državu ujedinjenom. Linkoln se takođe zalagao za oslobođenje američkih robova.
Detinjstvo i mladost Abrahama Linkolna
Rođen je 12. februara 1809. godine u Kentakiju, u Sjedinjenim Američkim Državama. Njegova porodica je živela veoma skromno. Njegov otac je izgubio svu imovinu pa su se iz Kentakija preselili u Indijanu.
Majka mu je umrla kada je imao devet godina, pa se za njega brinula sestra dok se otac nije ponovo oženio. Porodica se zatim preselila u Ilinois.
Linkoln nije dobio formalno obrazovanje, ali ga je veoma interesovalo čitanje. Sve što je znao, sam je naučio iz knjiga koje je voleo. Kao mladić je radio različite poslove, a kada je imao dvadeset pet godina zaposlio se u Vladi Ilinoisa.
Politika
Nekoliko godina je proveo zaposlen u Vladi. U to vreme je završio studije prava i počeo da radi kao advokat. 1845. godine se kandidovao za mesto u Kongresu Sjedinjenih Američkih Država. Pobedio je na izborima i proveo jedan mandat kao kongresmen.
1860. godine se kandidovao za predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Bio je član Republikanske stranke koja je odlučno bila protiv separacije južnih država. Republikanci su se takođe zalagali za ukidanje ropstva.
Linkoln je tada pobedio na izborima, a zvanično je postao predsednik marta 1861. godine. Ljudi iz južnih država nisu želeli da Linkoln bude predsednik. Pre nego što je njegovo vođstvo ozvaničeno, južne države su počele da se odvajaju.
Prva država koja je napustila Sjedinjene Američke Države je bla Južna Karolina, a za njom je usledilo odvajanje još šest država. Zajedno su formirale novu državu, Konfederativne Američke Države.
Američki građanski rat
Američki građanski rat je počeo 12. aprila 1861. godine u Južnoj Karolini, nedugo pošto je Linkoln postao predsednik. Rat je trajao četiri godine i u njemu je 600.000 Amerikanaca izgubilo živote.
1. januara 1863. godine, Linkoln je izdao Proklamaciju o emancipaciji. To je bila naredba za oslobođenje svih robova u Konfederativnim Američkim Državama.
Rat se konačno završio 9. aprila 1865. godine kada se konfederacijski general Robert Li predao. Linkoln je želeo da se država što pre oporavi od rata. Želeo je da bude velikodušan prema južnim državam i pomogne im da nadoknade materijalnu štetu koju su pretrpele tokom rata. Nažalost, nije doživeo da vidi ponovnu izgradnju države.
15. aprila 1865. godine, na predsednika Abrahama Linkolna je izvršen atentat. Izvršio ga je konfederacijski špijun Džon Vilks But kada je Linkoln bio u poseti teatru Ford.
