Na današnji dan, 12. februara 1809. godine, rođen je Čarls Darvin, britanski naučnik koji je postavio temelje moderne teorije evolucije po kojoj se svi životni oblici razvijaju putem prirodne selekcije.
Godine 1825, nakon završetka školovanja u elitnoj školi u rodnom Šruzberiju, mladi Darvin je upisao medicinu na univerzitetu u Edinburgu. Dve godine kasnije izbačen je sa studija i upisao je Univerzitet u Kembridžu s namerom da postane sveštenik anglikanske crkve.
Nakon završenih studija u Kembridžu 1831. Darvin se u svojoj dvadeset i drugoj godini, na nagovor prirodnjaka Džona Hensloua, ukrcao na istraživački brod „Bigl“, pridruživši se tako ekipi prirodnjaka na naučnom putovanju po svetu.
On je na tom putovanju dobio priliku da posmatra geološke formacije koje su pronađene na različitim kontinentima i ostrvima kao i velik broj fosila i živih organizama. U svojim geološkim posmatranjima Darvin je bio najviše zadivljen posledicama delovanja prirodnih sila na Zemljinu površinu. U to doba većina geologa zastupala je teoriju da su pojedine vrste životinjskog i biljnog sveta nastajale nezavisno jedna od druge, te da je svaka prošla kreacija uništena iznenadnom katastrofom, kao što je npr. zemljotres ili pucanje i uvijanje Zemljine kore. Prema toj teoriji poslednja katastrofa bila je ona povezana sa Nojevom barkom koja je izbrisala sve životne oblike osim onih koji su se ukrcali u barku. Ostali primerci životnih oblika postali su fosili. Prema tom gledištu, vrste, nastale nezavisno jedna od druge, nisu mutirale tako da su zauvek ostajale na istom stepenu razvoja.
Dok je boravio na „Biglu“ Darvin je zaključio da zapažanja geologa sera Čarlsa Lajela, koji je tvrdio da Zemljina površina prolazi kroz stalne promene, odgovaraju onome što je sam uočio. Takođe je primetio da neki njegovi nalazi nisu u skladu s Lajelovim hipotezama. Tako je, na primer, zapazio da na ostrvu Galapagos postoje jedinstvene vrsta kornjača, američkog drozda i zeba koje su, uprkos tome što su blisko povezane sa kornjačama, drozdovima i zebama sa evropskog kontinenta, različite u strukturi i prehrambenim navikama. Ta opažanja naterala su Darvina da postavi pitanje da li je moguće da postoje veze između različitih, ali sličnih vrsta.
Darvin je sledećih dvadeset godina dorađivao svoju teoriju i usput se bavio i nekim drugim prirodno-istorijskim projektima.
Svoju čuvenu teoriju je prvi put objavio 1858. godine, istovremeno kad je to učinio i Alfred Rasel Volas, mladi prirodnjak koji je nezavisno od Darvina došao do istog zaključka. Darvinova teorija je u celosti objavljena 1859. godine pod naslovom „O poreklu vrsta“ (engl. On the Origin of Species). Nazvana „knjigom koja je šokirala svet“, a rasprodata je već prvog dana, te je naknadno štampano još šest izdanja.
Do kraja života, on je dorađivao svoju teoriju i objavio više knjiga kojima je objašnjivao njene sporne delove. Iako je Darvinova teorija često kritikovana, njegovi savremenenici su prepoznali važnost njegovog rada, pa je primljen u Kraljevsko društvo i Francusku akademiju nauku.
