Hans Kristijan Andersen bio je danski pisac, nadaleko poznat po svojim bajkama za decu, od kojih su najpoznatije “Mala sirena”, “Ružno pače” i “Princeza na zrnu graška”. Rođen je u Odenseu, u Danskoj, 2. aprila 1805. godine.
Iako njegova porodica nije bila naročito imućna, mladi Hans Kristijan se školovao u najprestižnijim školama. Ove okolnosti kasnije su podstakle glasine o tome kako je Andersen bio kraljevske krvi.
Život i rad Hans Kristijan Andersena
Godine 1819. Adersen je otputovao u Kopenhagen kako bi radio kao glumac. Nakon nekog vremena, vratio se školovanju, imajući uz sebe zaštitnika Džonasa Kolina. Otprilike u ovo vreme je i počeo da piše, a Kolin ga je podržavao, međutim, profesori nisu. Tada su počele glasine o tome kako su on i Kolin bili u ljubavnoj vezi.
Iako se zaljubljivao nekoliko puta, Andersen se nikada nije oženio. Osećanja su se rađala i prema žena i prema muškarcima, ali mu nikada nisu bila uzvraćena. Andersenov privatni život podstakao je mnoge akademske analize o mogućim homoerotskim temama u njegovom radu.
Za svoja dela prvi put dobio je priznanje 1829. godine zahvaljujući kratkoj priči “Put peške od Holmenskog kanala do istorijskog kraja Amagera“. Posle toga objavio je dramu, knjigu poezije i putopis. Kao mladi pisac pun potencijala, stekao je kraljevu naklonost, a kralj mu je dozvolio da putuje Evropom i usavršava svoje pisanje. Roman koji je napisao u Italiji, “Improvizator“, objavljen je 1835. godine. Iste godine Andersen je počeo da piše bajke.
Uprkos uspehu koji je ostvario pišući do tad, Andersen prvobitno nije privukao pažnju svojim pričama za decu. Njegovi sledeći romani “O.T.” i “Samo violinista” postali su omiljene teme kritičara. Narednih decenija, nastavio je da piše i za decu i za odrasle, unovčio je nekoliko autobiografija, pisao putopise i poeziju kroz koju je uzdizao vrline Skandinavaca. Međutim, kritičari i čitaoci prevideli su priče koje su danas klasici, “Mala sirena“, “Carevo novo odelo“, “Palčica“, “Snežna kraljica” i “Devojčica sa šibicama“. Godine 1845. engleski prevodioci Andersenovih priča i bajki uspeli su da privuku pažnju strane publike. Andersen je sklopio prijateljstvo sa hvaljenim britanskim romanopiscem, Čarlsom Dikensom, koga je posetio 1847. godine i još jednom deceniju kasnije.
Andersenove bajke postale su klasici engleskog jezika i imale snažan uticaj na buduće britanske autore književnosti za decu. Vremenom, skandinavska publika otkrila je njegove priče, kao i publika u Americi i Aziji. U Šangaju je 2006. godine otvoren zabavni park inspirisan njegovim pričama. Njegove bajke doživele su brojne filmske i animacijske adaptacije. Najpopularnija je zasigurno adaptacija Male sirene koju je napravio studio Dizni.
Andersen je 1872. godine zadobio tešku povredu nakon što je pao s kreveta u svom domu u Kopenhagenu. Svoju poslednju zbirku priča izdao je iste godine. Otprilike u ovo vreme, pokazivao je simptome raka jetre, koji mu je nešto kasnije oduzeo život. Danska vlada počela je da obeležava komemoraciju njegovih radova pre nego što je preminuo. Planovi su bili da se podigne statua pisca, koja će predstavljati nacionalno blago. Hans Kristijan Andersen preminuo je 4. avgusta 1875. godine u Kopenhagenu.
