Čarls Spenser Čaplin, prva zvezda sedme umetnosti, bio je glumac, režiser, scenarista i producent. Svojim nesvakidašnjim izgledom, prevelikim cipelama, odelom punim zakrpa, neverovatnim humorom i mimikom, stekao je obožavaoce širom sveta.
Kao najveća zvezda nemog filma, ostavio je iza sebe velika ostvarenja i legendarni lik Skitnice koji ga je pratio kroz sve filmove. Smatra se jednim od najvažnijih ličnosti u filmskoj industriji.
Detinjstvo Čarlija Čaplina
Čarls Spenser Čaplin je rođen u Londonu u Engleskoj 16. aprila 1889. godine. Njegov otac je bio pevač i glumac, a majka, poznata pod umetničkim imenom Lili Harvi, bila je, takođe, pevačica i glumica. Kada je imao tri godine roditelji su mu se razveli. Otac mu je postao alkoholičar, a svoju porodicu je napustio nedugo nakon što se Čarli rodio. Lili Harvi je pevala po barovima i tokom jednog nastupa je izgubila glas. Čarls, kome je tada bilo pet godina, skočio je na binu i završio njen nastup, otpevavši poznatu pesmu „Jack Jones“. Publika je bila oduševljena. U sred strofe je pobegao rekavši:„Samo da pokupim pare, pa ću da nastavim!“
Počeo je da ostvaruje san tako što je već sa sedam godina glumio i postao najslavnije dete-glumac u Engleskoj. Ubrzo nakon toga majka mu je doživela nervni slom, a otac poginuo, Čarli i njegov polubrat, Sidni Čaplin, ostali su beskućnici. Bili su smešteni u sirotište, nakon nekoliko nedelja i u londonsku školu za siromašne. Tu je proveo tri godine i to mu je jedino obrazovanje koje je stekao u životu. Detinjstvo mu je predstavljalo oličenje bede i siromaštva. Čarli je, nakon toga, radio kao glumac, berberin, prodavac, fabrički radnik, vratar, duvač stakla, a u isto vreme je učio i ples, žonglerstvo i akrobatiku. Već sa dvanaest godina je nastupio u pozorišnoj spredstavi.
Slava
U svojoj sedamnaestoj godini, Čarls se pridružuje muzičkoj grupi Freda Karnoa sa kojom je otputovao u Njujork 1910. godne. Usavršivši veštinu pantomime nastupao je po Americi i Kanadi. Godine 1913. zapao je za oko filmskom producentu Meku Senetu, koji ga je angažovao u svom studiju Kejston. Za njega je snimio dvanaest kratkometražnih filmova. Čaplin se sa bratom preselio u Holivud. Čarli je odmah osvojio srce publike svojim likom Skitnice, koji je predstavljen u istoimenom filmu 1915. godine. Lik je nastao sasvim slučajno, tako što je od kolega pozajmio delove kostima.
U svojoj autobiografiji je rekao: „Želeo sam da bude kontradiktorno: široke pantalone a uzan kaput, šešir premali, a cipele prevelike“. Brčiće je stavio kako bi izgledao starije, a jedino je štap bio njegov. U filmove i pantomimu uneo je mnoge novine, što je izazvalo pozitivne reakcije kod publike. Ubrzo je počeo da režira i sopstvene filmove. Sve do pred kraj karijere nije snimao po pisanom scenariju već su mu ideje navirale u hodu, ali zato nikada nije završavao film sve dok ne bi bio potpuno zadovoljan.
Uprkos silnom bogatstvu, Čarli Čaplin je živeo veoma skromno u kućici koju su zvali „Raspadnuta“. Godine 1918. sa bratom je otvorio svoj filmski studio u Los Anđelesu. Svi njegovi filmovi: „Mališan“, „Žena iz Pariza“, „Cirkus“, „Potraga za zlatom“, „Moderna vremena“ i „Svetla velegrada“ izazivali su pozitivne kritike. „Svetla grada“ i „Moderna vremena“ nastali su posle pronalaska zvučnog filma. Prvi filmovi sa dijalozima su bili „Veliki diktator“, „Gospodin Verdo“ i „Svetlosti pozornice“.
Filmom „Veliki diktator“, koji je snimljen 1940. godine, prkosi Adolfu Hitleru i njegovoj politici. On sam je glumio diktatora Adenoida Hinkela. Ovim je hteo da približi Americi stanje u Evropi, ali oni su to smatrali komunističkom propagandom, a Čaplina komunistom. U Nemačkoj je film bio zabranjen, ali ga je Hitler, navodno, gledao nekoliko puta. Privlači pažnju i ostalim filmovima poput „Kralja u Njujorku“ i „Grofice iz Hongkonga“.
Čarli Čaplin nije nikada uzeo američko državljanstvo, jer su ga stalno optuživali da je komunista i razvratnik i 1952. godine mu je uskraćena viza i on napušta Ameriku. Tek 1972. godine se vraća kako bi primio počasnog Oskara za poseban uticaj i razvoj filmske umetnosti 20. veka.
Privatni život
Čarli Čaplin se ženio četiri puta i ukupno je imao jedanaestoro dece. Prema nekim izvorima Čaplinov ljubavni život je poslužio piscu Vladimiru Nabokovu kao inspiracija za njegovo delo „Lolita“. Njegova sklonost prema mlađim devojkama je izazvala kritike u javnosti i pad njegove popularnosti.
Prva žena, Mildred Haris, imala je samo šesnaest godina kada je udala za Čarlsa. Rodila mu je dete koje je umrlo nakon tri dana od porođaja. Njihov brak je bio propast pa su se ubrzo razveli.
Druga njegova supruga, Lita Grej, je takođe imala šesnaest godina. Nju je upoznao na snimalju filma „Mališan“. On je tada imao trideset i pet godina. U braku su dobili dva sina – Črlija Čaplina mlađeg i Sidnija Earlena Čaplina. Godine 1928. su se razveli.
Treća Čaplinova žena je je bila Polet Džulijet Godard sa kojom se tajno venčao. Tada je imala devetnaest godina i pričalo se da nije dobila ulogu u filmu „Prohujalo sa vihorom“ jer nije htela da prizna da se udala za Čaplina.
Svoju poslednju ženu je upoznao kada mu je bilo pedeset i tri godine, a njoj samo sedamnaest. Una Onil ostaje sa njim sve do njegove smrti, a rodila mu je osmoro dece.
Smrt
Iako je Čarli Čaplin živeo zdravim životom, zdravstveno stanje mu se pogošalo nakon poslednjeg filma „Grofica iz Hongkonga“. Umro je u snu na Božić 1977. godine u Švajcarskoj.
