Jedan od najvećih liričara XX veka, čija je poezija krik protiv dehumanizacije i društvenih nepravdi, došao je na svet 5. juna 1898. godine.
Lorka je počeo da piše stihove kao petnaestogodišnji dečak. Njegovu poeziju karakterišu tri bitne crte: artizam, uticaj tradicije i narodnih pesama i lični, izrazito strastan doživljaj.
Pesnik je verovao, u praksi sprovodio i izjavljivao, čak i kroz neke pesme koje se mogu smatrati njegovom poetikom, da u gradnji pesme vodi brigu i o najmanjem detalju koji obrađuje. Uticaj narodne književnosti u Lorkinoj poeziji je očigledan pri čemu nije akcenat na formi već na temama; pesnik nastoji da kroz pojmove zvuka, boje i pokreta da dušu Andaluzije koja je obeležena znakom tragičnosti i primitivnog duha.
Njegov lični doživljaj je nagonski, prepun slutnji i tajnovitosti pa na čitaoca deluje kao nestvaran. Misli se da je u pesmi “Romansa osuđenog” predvideo vreme i način svoje smrti. Prvu zbirku pesama je objavio 1921. Sledeća zbirka pesama je “Poema del kante hondo”. “Kante hondo” je tipična andalusijska narodna pesma obogaćena uticajem Roma lutalica i srednjovekovnih Saracena, ali Lorka ne podražava bukvalno njene metričke zakone i tipičnu strukturu teksta, već na sopstveni način gradi male kompozicije. Njegova najčuvenija zbirka, kojom je pesnik obezbedio svoju besmrtnost, jeste “Ciganski romansero”. Ova zbirka sadrži sve one, široj publici poznate pesme, iz kojih potiču često navođeni stihovi i lajtmotivi kao što su: “Povedoh je do reke misleći da devojka je, al’ udata ona beše” ili “Zeleno, volim te, zeleno”.
U zbirci “Pesnik u Njujorku” Lorka je opevao svoje, već pomenuto, negativno viđenje američkog društva. Neki kritičari smatraju da su po stilu ove pesme bliske nadrealizmu, dok drugi pak misle da je Lorka tu blizak ekspresionizmu. Jedna od poslednjih Lorkinih pesama je: “Plač za Sančezom Ignasijem Mehijazom”, u kojoj je opevao tragičnu smrt svog prijatelja, čuvenog toreadora. Osim pesama Lorka je pisao i drame u kojima opisuje patnju i ljudske strasti, pre svega žena. Njegove najčuvenije drame su: Krvava svadba, Jerma i Dom Bernarde Albe.
Višestruko obdaren, bio je omiljen za života, a posle tragične smrti (streljali su ga frankisti 1936. u Visnaru kod Granade) postao je najčitaniji svetski pesnik. Njegov grob ni danas nije pronađen.
