Karl Gustav Jung, švajcarski psihijatar, smatra se začetnikom analitičke psihologije. Kroz proučavanje nesvesnog, Jung je u psihologiju uveo novi termin – kompleks.
Mladost i početak karijere
Karl Gustav Jung rođen je 26. jula 1875. godine u Kesvilu u Švajcarskoj. Kao jedino preživelo dete protestantskog sveštenika, Jung je bio miran, usamljeni dečak. Još od malih nogu posmatrao je ponašanje odraslih koje je pokušavao da dokuči.
Na Jungov kasniji rad veliki uticaj imali su roditelji. Njegov otac Pol je bio izuzetno religiozan, dok je majka, Emili, bila mentalno obolela. Veliki deo vremena provodila je zatvorena u sobi, da bi kasnije bila hospitalizovana. Jung je odrastao u uverenju da je od majke nasledio dvostruku ličnost. Pretpostavlja se da je odrastanje pod takvim okolnostima imalo neizmeran uticaj na njegovo kasnije bavljenje psihoanalizom.
Iako je izgledalo kao da mu je predodređeno da postane sveštenik, Jung je ubrzo postao opčinjen filozofijom, što ga je navelo da odbaci porodičnu tradiciju i krene putem medicine. Studirao je na univerzitetu u Bazelu i univerzitetu u Cirihu.
Tokom studiranja na univerzitetu u Cirihu, Jung je radio u psihijatrijskoj bolnici Burghelcli, gde je zapazio kako različite reči dovode do različitih emocionalnih odgovora kod pacijenata. Da bi objasnio neubičajene reakcije i odgovore ispitanika na testu asocijacija, Jung je uveo termin „kompleks“. Ovaj termin Jung je pozajmio od nemačkog psihologa Teodora Zihena, koji je Jung drugačije definisao, a kasnije ga je preuzeo i sam Frojd. Po Jungu, kompleks je konstelacija osećanja, opažaja i sećanja koja je deo ličnog nesvesnog.
Rad koji je proizašao iz ovog istraživanja „Eksperimentalno istraživanje asocijacija zdravih“ se i danas koristi u kliničkim istraživanjima pod nazivom „Jungov asocijativni test“.
Jung je 1903. godine oženio Emu Raušenbah sa kojom je bio u braku do njene smrti 1955. godine. Međutim, Jung je tokom braka imao nekoliko afera, uključujući i aferu sa pacijentkinjom psihijatrijske bolnice Burghelci.
Jung i Frojd
Kako je Jung u Frojdovim interpretacijama snova prepoznao sopstvene ideje i zapažanja, 1907. otpočela je njihova saradnja koja je trajala do 1913. godine.
Saradnja sa Frojdom imala je veliki uticaj na njegove kasnije teorije, i probudila u njemu fasciniranost nesvesnim. Isprva je Frojd smatrao Junga svojim štićenikom, ali se prijateljstvo prekinulo kada su Jungove teorije počele da odudaraju od Frojdovih. Razilaženja u teorijama su posebno istaknuta u Jungovoj knjizi „Simboli transformacije”, gde je pokušao da objasni simboličko značenje snova praveći paralelu sa mitovima. Ono što nikako nije mogao da prihvati bila je Frojdova teorija o ispunjenju želja i infantilnoj seksualnosti.
Tek 1954. godine Jung piše o razlozima potpunog prekida saradnje sa Frojdom: „Neposredan razlog bilo je to što je Frojd poistovetio svoj metod sa teorijom seksualnosti, što sam ja smatrao neprihvatljivim”.
Kako bi napravio razliku između svoje doktrine, Frojdove „psihoanalize” i Adlerove „individualne psihologije”, Jung je svoju teoriju nazvao „analitička psihologija”.
Jungova teorija ličnosti
Ličnost se prema Jungu sastoji od nekoliko sistema koji uzajamno deluju jedan na drugi. Najvažniji sistemi su Ja, lično nesvesno i njegovi kompleksi, kolektivno nesvesno i njegovi arhetipovi, persona, anima, i animus i senka.
Jedan od najoriginalnijih i najprotivrečnijih pojmova Jungove teorije ličnosti predstavlja kolektivno nesvesno. Ako je lično svesno sistem koji se sastoji od individualnih potisnutih doživljaja, kolektivno nesvesno predstavlja skup sećanja nasleđenih iz prošlosti davnih predaka.
U središtu same analitičke psihologije je prožimanje kolektivnog nesvesnog sa egom, proces koji je Jung nazvao individuacija. Jung je smatrao da je proces individuacije od ključne važnosti za razvoj ličnosti kao kompletnog ljudskog bića.
Pored ovih sistema, tu su stavovi introvertnosti i ekstrovertnosti, mišljenje, osećanja i intuicija.
Po Jungovoj ideji o introvertnim i ekstrovernim ličnostima ljudi se mogu svrstati u jednu od ove dve grupe, u zavisnosti od modela njihovog ponašanja.
Introvertna osoba je povučena u sebe, zaokupirana svojim unutrašnjim svetom, dok ekstrovertna najčešće posmatra svet kroz socijalnu interakciju i interesovanja joj nisu ograničena na sopstveni unutrašnji svet.
Putovanja i duhovna potraga
Ono što je u velikoj meri uticalo na dalji rad Karla Junga bila su putovanja kojima se nakon 1920. godine u potpunosti posvetio. Jung je želeo da proučava psihologiju primitivnih naroda, i stoga se otisnuo na put. Posetio je Tunis, Alžir, proveo neko vreme među Indijancima u Novom Meksiku i Arizoni, bio u Keniji i Egiptu. Cilj mu je bio da otkrije sponu između nesvesnih sadržaja psihe modernog čoveka sa Zapada i određenih manifestacija psihe primitivnih civilizacija, istovremeno proučavajući njihove mitove i kultove. Takođe se bavio proučavanjem fenomenologije Budizma i Hinduizma. U simbolima alhemije i hermetičke filozofije Jung je pronašao paralelu sa razvojnim procesom ljudske psihe, što je i objasnio u svom radu „Psihologija i Alhemija”.
1948. godine Jung učestvuje u osnivanju C.G. Jung Instituta u Cirihu, kojem poverava nastavak njegovih učenja i prepušta izučavanje psihoterapije nekim novim generacijama.
Nakon kratke bolesti, Karl Gustav Jung umro je 6. juna 1961. godine.
